Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) bile bi šok za domaće tržište, ali šok za koji je srpski bankarski sektor spreman, ocenjuju analitičari Bloomberg Adrije.
Dok se iščekuje ishod završnog sastanka zastupnika NIS-a i Kancelarije za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control – OFAC) američkog ministarstva finansija, analitički tim portala Bloomberg Adria sproveo je scenario analize uticaja sankcija na bankarski sektor. Scenario koji su koristili je takozvani ekstremni, to jest onaj koji oslikava najgori mogući ishod, i primenili su ga na srpski bankarski sektor u celini.
Kao izloženost tog sektora NIS-u koristili su dugoročne kredite u zemlji, kao i ukupne kratkoročne kredite – što je krajem 2024. iznosilo ukupno 52,2 milijardi dinara. “Bitno je napomenuti da se ovde govori samo o direktnoj kreditnoj izloženosti, dok su efekti prelivanja na poteškoće poslovanja drugih povezanih preduzeća zanemareni, kao i raspoloživa sredstva na računima, kako je to dosta promenljiva kategorija”, pojasnila je analitičarka Marina Petrov Savić.
Mere Sjedinjenih Američkih Država (SAD) trebalo bi da stupe na snagu 27. februara, što bi sa sobom povuklo da banke proglase sve NIS-ove kredite dospelim, kako bi izbegle sekundarne sankcije. “Ukoliko se krediti budu proglasili dospelim i istovremeno problematičnim, očekujemo da udeo NPL-ova (engl. non-performing loan – problematični kredit, prim, aut.) u bankarskom sektoru poraste sa decembarskih 2,5 na najviše 3,9 odsto, pod pretpostavkom da 100 odsto potraživanja uđe u NPL”, pojasnila je Petrov Savić.
Ukoliko se gledaju efekti na solventnost, analitičari na nivou sektora banaka očekuju pad od oko jednog procentnog poena u pokazatelju adekvatnosti kapitala (PAK), pod pretpostavkom da se krediti smatraju gubitkom, kao i da su dosadašnja rezervisanja bila zanemarljiva.
“Možemo slobodno reći da je bankarski sektor spreman za ovakav šok. Prvi argument jeste visok PAK od skoro 22 odsto na kraju septembra 2024 (poslednji raspoloživi podatak), koji je daleko iznad regulatornog minimuma od osam odsto, koji predviđa Odluka o adekvatnosti kapitala. Zahtevi za kapitalom imaju i svoje dodatke – zaštitne slojeve kapitala i supervizorske zahteve, ali se oni razlikuju po bankama i nivo preko 20 odsto zasigurno obezbeđuje pokriće”, rekla je Petrov Savić.
Kao drugi argument navela je dobru profitabilnost bankarskog sektora, od preko 20,2 odsto prinosa od kapitala u 2024, što omogućava bankama da pokriju potencijalne gubitke povezane sa NIS-om, ali i da nadograde kapital tako što će deo profita zadržati i pripisati regulatornom kapitalu.
“Ovakvim potezom, efekat na PAK bi bio znatno manji, ali to zavisi od odluka pojedinačnih banaka. Usled svega navedenog, očekujemo da će bankarski sektor biti pod svojevrsnim šokom kada se sankcije primene, ali vidimo i da postoji prostor da se taj šok apsorbuje unutar sektora. Efekti će ići na teret pojedinačnih banaka, u zavisnosti od nivoa izloženosti koji svakako za grupu preduzeća ne bi smeo da prelazi 25 odsto regulatornog kapitala, kako predviđa Odluka o upravljanju rizicima banke”, napomenula je.
Likvidnost NIS-a
Na kraju prošle godine, kada je NIS imao bankarske kredite u iznosu od oko 550 miliona evra, količina gotovina i ekvivalent gotovine bili su približno 350 miliona evra. Od toga su dva miliona kratkoročni finansijski plasmani za koje bi bili plaćeni penali u slučaju preranog povlačenja, kaže analitičar Bloomberg Adrije Miloš Đaković.
“Ova kompanija je takođe unapred isplatila februarske zarade zaposlenima, a prema nekim izjavama zvaničnika, isplatiće i platu za mart. Ove isplate će dodatno opteretiti likvidnost firme za oko 82 miliona evra”, procenio je on.
Đaković je dodao da će nemogućnost korišćenja kartica banaka koje prestaju saradnju sa NIS-om takođe imati veliki uticaj na likvidnost preduzeća u predstojećem periodu.
“Sve to ukazuje da NIS neće imati dovoljno likvidnih sredstava da pokrije dospele kredite. Međutim, kako je poslovanje ove kompanije od strateške važnosti za Srbiju, ne očekuje se da će vlada ove zemlje dozvoliti da NIS ode u stečaj”, zaključio je on, naglasivši da preduzeće ima generalno nizak nivo duga prema kapitalu (17,58).
Gostujući na Bloomberg Adria TV, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić je rekao da niko neće zapleniti imovinu naftne kompanije, ali da, ako se deo te imovine nalazi na računima banaka u inostranstvu, može doći do blokade sredstava. On je dodao da ne raspolažemo podacima koliko je sredstava trenutno u zemlji, na računima naših banaka, a koliko u inostranstvu. U perspektivi, to za NIS može značiti da je potrebno ubrzati sprovođenje postojećih ugovora.
“NIS se suočava i sa time da će banke ugasiti njegove račune, što će onemogućiti plaćanje dobavljačima, a samim tim i uvoz sirove nafte”, podsetio je Đaković.
Izvor: Bloomberg Adria
