NBS ne menja referentnu kamatnu stopu, od septembra 2024. na nivou od 5,75 odsto
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto. Nepromenjene ostaju i kamatne stope na depozitne – 4,5 odsto i kreditne olakšice – 7,0 odsto.
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je istakao da se referentna kamatna stopa nalazi na nivou od 5,75 odsto od septembra 2024. godine, kada je u tekućem ciklusu ublažavanja monetarne politike smanjena za 25 baznih poena po treći put, nakon smanjenja u junu i julu iste godine.
U saopštenju iz Kabineta guvernera NBS naglašeno je i da se efekti navedenih smanjenja kamatne stope mogu očekivati i u narednom periodu. Izvršni odbor je naveo da je, i pored kretanja inflacije u granicama cilja, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike, imajući u vidu uslove u međunarodnom okruženju.
„O kompleksnosti tih uslova govori činjenica da je globalna inflacija još uvek generalno visoka, dok je istovremeno ekonomski rast u mnogim zemljama i regionima relativno spor. Ipak, najviše zabrinutosti i dalje izaziva nepredvidivost makroekonomskih dešavanja u međunarodnom okruženju, pre svega rast geopolitičkih tenzija, jačanje protekcionizma i fragmentacije globalnog tržišta. U skladu s ocenama vodećih relevantnih institucija, Izvršni odbor je imao u vidu da bi nove protekcionističke mere mogle da utiču na međunarodno makroekonomsko okruženje, trgovinske tokove i lance snabdevanja, sa posledicama na inflaciju i ekonomsku aktivnost, zbog čega je potrebna opreznost u vođenju monetarne politike“, naveli su iz centralne banke.
Opreznost je takođe potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu kretanja svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i pojedinih prehrambenih sirovina koje su nedavno dostigle rekordne cene na svetskim berzama usled suše u zemljama koje su vodeći proizvođači.
U skladu s najavama Izvršnog odbora NBS, međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće unutar granica dozvoljenog odstupanja od cilja i u decembru je iznosila 4,3 odsto, što je i nivo oko koga se stabilizovala tokom druge polovine 2024. godine. Opadajuća putanja međugodišnje inflacije tokom 2024. postignuta je, pre svega, usporavanjem rasta cena hrane i energenata.
Smanjenju bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) doprinele su mere monetarne politike Narodne banke Srbije, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja, kao i postepeno iščezavanje efekata eksternih šokova.
„Ipak, kao i u drugim zemljama regiona, uključujući zonu evra, bazna inflacija se u drugoj polovini godine kretala iznad ukupne inflacije i u decembru je iznosila 5,3 odsto međugodišnje. U narednom periodu inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja, s tim da će se početkom ove godine kretati na sličnom nivou kao krajem 2024, a zatim će sredinom godine usporiti, čemu će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi i niža uvozna inflacija, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone pod pretpostavkom da će ona biti prosečna. Očekuje se da će i bazna inflacija usporiti u narednom periodu i postepeno se približiti ukupnoj inflaciji“, ocenjuje Izvršni odbor NBS.
Razmatrajući aktuelna ekonomska kretanja, Izvršni odbor je posebno istakao činjenicu da je smanjenje inflacije u Srbiji ostvareno uz zadržana pozitivna kretanja u realnom sektoru.
Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u poslednjem tromesečju 2024. iznosio je 3,3 odsto, a na nivou cele godine 3,9 odsto.
