Država se zadužuje još 60 milijardi dinara preko dinarske obveznice

Vlada Srbije odlučila je da poveća iznos emisije 10,5-godišnje dinarske obveznice na 180 milijardi dinara, odnosno da se na taj način zaduži za dodatnih 60 milijardi dinara.

Odluka o povećanju iznosa objavljena je u Službenom glasniku, a doneta je na sednici Vlade u četvrtak, 6. februara. Potpis na taj dokument stavio je premijer u ostavci Miloš Vučević.

Najdugoročnija dinarska obveznica već je testirana na tržištu – emitovana je 23. januara i tada je prikupljeno 111,34 milijarde, od ukupno 120 milijardi dinara kolika je bila prethodna vrednost emisije.

Tražnja je, naime, tada dostigla 154 milijarde dinara, dok je najniža ponuđena stopa prinosa iznosila 4,5 odsto, značajno niže od kuponske stope od 5,25 odsto koja je deo ove emisije, dok je najviša ponuđena stopa prinosa iznosila 5,95 odsto, pa prosečna stopa prihvaćenih ponuda na kraju iznosi 5,02 odsto.

Od ukupno 99 ponuda na stolu Uprava za javni dug prihvatila je 70, i to 26 iz bankarskog sektora, 30 od „ostalih pravnih lica“ i 13 kastodi klijenata, dok je prihvaćena i ponuda jednog fizičkog lica, stoji u izveštaju o aukciji.

Kada je reč o povećanju emisije, nijedan element osim iznosa nije izmenjen, o čemu svedoče i detalji iz tabele u Odluci o izmeni odluke o emisiji dugoročnih hartija od vrednosti:

Podsetimo da je po okončanju aukcije od 23. januara profesor Nikola Stakić sa Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum u reakciji na rezultate ocenio da je država svakako uspela da postigne ono što je želela – da prikupi premijske nivoe uz atraktivnu kuponsku stopu.

„Prosečan ponderisani prinos do dospeća niži je od kuponske stope, pa taj iznos od 5,02 odsto zapravo odgovara profilu rizika naše zemlje i njenom trenutnom kreditnom rejtingu, kao i premiji za dospeće hartije čija je ročnost deset i po godina“, rekao nam je Stakić, uz opasku da „blago iznenađuje da nije realizovana cela emisija“.

Na razlog, prema njegovom mišljenju, ukazuje upravo raspon prinosa koji su tražili investitori – od 4,5 odsto, pa do 5,95 odsto.

„Neki investitori su izgleda tražili više prinose, što se može tumačiti višim stopama inflacije, koja ne usporava tolikom brzinom kojom se očekivalo pre nekoliko meseci, a možda i time da se ove godine planira viši deficit, uz rast prosečne ponderisane kamatne stope koju plaćamo na naš javni dug“, ocenio je tada profesor Stakić.

Izvor: Biznis.rs