Kako carine uopšte funkcionišu? Brzi vodič za razumevanje poreza na uvezenu robu i zašto je Tramp toliko opsednut njima
Carine su u osnovi uvozni porezi koje plaća entitet ili osoba koja uvozi proizvode u zemlju. Ekonomisti pokazuju da Trampovi trgovinski ratovi nisu doneli ekonomsku korist američkoj unutrašnjosti
„Ono što je karakteristično za carine je to ko ih plaća“, rekao je Robert Haus, profesor međunarodnog ekonomskog prava na NYU, za Quartz. „Entitet ili osoba koja je zakonski odgovorna za uvoz proizvoda u zemlju mora da plati carinu.“
Drugim rečima, kada predsednik Tramp „udari“ [određene zemlje] carinama, pogođene zemlje zapravo ne plaćaju nove naknade. Umesto toga, granični agenti naplaćuju iznos koji odredi savezna vlada (obično procenat) od kompanije (najčešće američke) koja plaća za uvoz stranog proizvoda.
Postoji mnogo razloga zbog kojih bi neka zemlja mogla da uvede carine na trgovinskog partnera. Jedan od njih je prikupljanje novca, poput svakog drugog poreza. Zemlje takođe uvode carine kako bi stvorile prednost za domaće proizvođače, poskupljujući proizvode iz inostranstva. SAD su gotovo od osnivanja koristile carine iz ovih razloga. Nekada su bile ključni izvor prihoda, ali se to promenilo uvođenjem poreza na dohodak.
Ako su carine normalne, zašto je ovo tolika vest?
Tokom prošlog veka, Kongres je postepeno davao izvršnoj vlasti ovlašćenje za uvođenje carina. Predsednik Tramp, u posebnoj meri, favorizuje visoke carine – čak i kada su u pitanju najbliži trgovinski partneri SAD-a.
Dana 3. februara 2025, Tramp je najavio i zatim odložio uvođenje 25% carine na sav uvoz iz Meksika. Istovremeno, najavio je carine od 25% na većinu uvoza iz Kanade i 10% na kineski uvoz. Takođe je razmatrao carine na robu iz EU i Velike Britanije.
Predsednik SAD je vodio kampanju uz obećanje o carinama, prozvao sebe „čovekom carina“ i nazvao ih „najvećim izumom svih vremena“. Nedavno je pokušao da poveže carine sa imigracijom i krizom izazvanom fentanilom.
Zašto Tramp voli carine?
„Tramp ima teoriju o industrijalizaciji koju je, čini se, izvukao iz svojih tumačenja politike predsednika Vilijama MakKinlija i prilagodio svom shvatanju problema Harley Davidsona u Indiji“, rekao je Mark Buš, profesor međunarodne trgovinske diplomatije na Džordžtaun univerzitetu, za Quartz. Suština te teorije je: „Ako izgradiš visoke carinske zidove, kompanije će doći i poslovati unutar SAD-a.“
Ovakva strategija je primenjivana u prošlosti i još uvek postoji u pojedinim zemljama u razvoju. Međutim, prema Bušu, ovo nije održiva strategija za SAD, pre svega zbog složenosti današnje globalne ekonomije.
„Ideja da će kompanija A investirati u SAD samo zato što su postavljeni visoki carinski zidovi je teško održiva, jer ta kompanija dolazi sa stotinama dobavljača prvog i drugog nivoa“, objasnio je Buš. „Zato je ovo zastarela i loše primenjena analogija iz prošlih vremena.“
Hoće li carine pomoći SAD-u?
Studija iz 2024, sprovedena od strane ekonomista sa MIT-a, Svetske banke, Harvarda i Univerziteta u Cirihu, pokazala je da Trampov trgovinski rat iz 2018-2019. nije doneo ekonomsku korist američkoj unutrašnjosti stvaranjem novih radnih mesta. Istovremeno, „odmazne carine imale su jasne negativne efekte na zaposlenost, posebno u poljoprivredi, a te štete su samo delimično ublažene američkim subvencijama za poljoprivredu“.
Tramp možda vidi carine kao „prihodnu meru“ za smanjenje poreza na dohodak, objasnio je Buš. „Priča o prihodima, koliko god zvučala privlačno, jednostavno nije tačna“, rekao je. „I žalosno je što se u 2025. uopšte o tome raspravlja, jer trenutni prihod od carina iznosi oko 2% saveznog budžeta, što je otprilike i nivo na kojem bi trebalo da ostane.“
Ko na kraju plaća carine?
Prema istraživanju Yale Budget Lab-a, carine će verovatno povećati cene koje Amerikanci plaćaju za razne proizvode, uključujući automobile, drvo, gorivo i hranu.
Čak i ako Tramp značajno poveća prihode od carina, Buš upozorava da je to „izuzetno regresivan porez koji najviše pogađa siromašne porodice, jer se oporezuju osnovne životne potrepštine“.
Prema Hausu, neki proizvodi će poskupeti brže od drugih. „Ako kupuju robu koju moraju da imaju, poput goriva za grejanje, prodavac će reći: ‘Pa, to im je neophodno, jednostavno ću preneti dodatne troškove na potrošača’.“ Kod manje esencijalnih proizvoda i industrijskih komponenti, kompanije će biti opreznije s prebacivanjem troškova, jer bi inače mogle izgubiti kupce.
A šta je sa ekonomskim pritiskom?
Iako pogođene zemlje ne plaćaju carine direktno, one ipak snose posledice, jer im otežavaju prodaju proizvoda i negativno utiču na njihove ekonomije. Ipak, Buš naglašava: „Ova logika ne poništava osnovnu činjenicu – američki potrošači će platiti cenu ovih carina.“
Izvor: Blic
