U deviznim rezervama Narodne banke Srbije (NBS), početkom poslednjeg meseca prošle godine nalazilo se 47,9 tona zlata, a njihovo učešče u ukupnim deviznim rezervama zemlje je bilo 13,4 odsto što je preko šest puta više nego krajem jula 2012, podaci su centralne banke Srbije.
NBS navodi da se nalazi među bankama s najvećim procentualnim učešćem zlata u deviznim rezervama u širem regionu i da zlato redovno kupuju iz domaće proizvodnje odnosno od kompanije Srbija Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper) koja je preuzela RTB Bor 2018.
Podaci NBS pokazuju i da je od te kompanije, centralna banka Srbije od početka 2024. kupila 2,9 tona zlata, a da je od 2018. godine, otkad je Srbija Ziđin Koper preuzeo RTB Bor, kupila 10,4 tona zlata.
NBS je prema objavljenim podacima početkom jula 2024. kupila i pet tona zlata u inostranstvu, tako da su od početka prošle godine zlatne rezerve povećane za 7,9 tona.
Od 2019. godine NBS je navela i da je na međunarodnom tržištu kupila ukupno 17 tona zlata.
Kupljeno zlato je kako naglašavaju najvišeg kvaliteta i finoće i ima sve odlike u skladu sa međunarodnim standardom LGDS (London Good Delivery Standard) koji garantuje visoku finoću zlata od najmanje 99,5 odsto zlata. Centralna banka Srbije ističe i da je kupovina zlata iz domaće proizvodnje važna jer NBS na taj način povećava devizne rezerve, odnosno prilikom kupovine zlata u zemlji plaćanje se vrši u dinarima, dok se u slučaju kupovine zlata u inostranstvu plaćanje vrši u devizama i ne dolazi do promene nivoa deviznih rezervi, već samo do promene njihove strukture.
Podseća se i da je NBS i do sada otkupljivala sve zlatne poluge ponuđene od strane kompanije Srbija Ziđin Koper iz Bora i da su one bile prosečne težine 12,5 kilograma. Ugovornim odnosom između NBS i kompanije Srbija Ziđin Koper predviđeno je da NBS ima pravo preče kupovine zlata koje ta kompanija proizvede u obliku zlatnih poluga, odnosno da je obaveza te kompanije da centralnoj banci ponudi celokupnu količinu proizvedenog zlata u obliku zlatnih poluga.
NBS ističe i da sve zlato od jula 2021. godine čuva u svojim trezorima u Srbiji jer, kako je ranije saopšteno, centralna banka Srbije nastojala je da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti a u skladu s praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje.
(Tanjug)