Privreda Srbije ostvarila relativno visok rast, Arsić: U 2025. očekujemo blago ubrzanje rasta BDP na oko četiri odsto
U 2024. privreda Srbije ostvarila je relativno visok privredni rast, inflacija je blizu gornje granice ciljnog koridora, dok su spoljni deficiti značajno povećani, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
On je na onlajn predstavljanju 78. broja Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji, rekao da je rast privrede u ovoj godini dominantno vođen domaćom tražnjom i da visok rast domaće tražnje usporava opadanje inflacije i povećava spoljnotrgovinski deficit.
Prema rečima Arsića, trend u 2024. je i blagi rast zaposlenosti, opadanje nezaposlenosti, kao i solidan rast produktivnosti, kao i brzi rast zarada, usled čega kako ističe rastu jedinični troškovi rada.
“Fiskalni deficit će u 2024. verovatno biti manji od planiranih 2,7 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), a postoji rizik da povećanje rashoda u narednoj godini bude veći od planiranih tri odsto BDP-a”, rekao je on.
Arsić koji je i glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora podsetio je i da je u ovoj godini referenta kamatna stopa tri puta smanjivana za po 0,25 procentnih poena i to poslednji put u septembru, naglašavajući da se Narodna banka Srbije (NBS) oslanja na politiku fiksnog kursa kao na jednu od važnih poluga monetarne politike.
“U narednoj godini očekujemo blago ubrzanje rasta BDP od oko četiri odsto, dodatno povećanje spoljnih deficita, kao i umereno poboljšanje stanja na tržištu rada i prosečnu godišnju inflaciju od oko četiri odsto”, kazao je on.
Ističe i da će najvažnijii pokretač rasta i u narednoj godini biti domaća tražnja, dodajući da je u vreme stagnacija evopskih privreda to opravdano, ali nije dugoročno održivo, kao i da u malim otvorenim privredama rast zasnovan na tražnji povećava spoljni deficit i inflaciju.
U 2024. privreda Srbije ostvarila je relativno visok privredni rast, inflacija je blizu gornje granice ciljnog koridora, dok su spoljni deficiti značajno povećani, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
On je na onlajn predstavljanju 78. broja Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji, rekao da je rast privrede u ovoj godini dominantno vođen domaćom tražnjom i da visok rast domaće tražnje usporava opadanje inflacije i povećava spoljnotrgovinski deficit.
Prema rečima Arsića, trend u 2024. je i blagi rast zaposlenosti, opadanje nezaposlenosti, kao i solidan rast produktivnosti, kao i brzi rast zarada, usled čega kako ističe rastu jedinični troškovi rada.
“Fiskalni deficit će u 2024. verovatno biti manji od planiranih 2,7 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), a postoji rizik da povećanje rashoda u narednoj godini bude veći od planiranih tri odsto BDP-a”, rekao je on.
Arsić koji je i glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora podsetio je i da je u ovoj godini referenta kamatna stopa tri puta smanjivana za po 0,25 procentnih poena i to poslednji put u septembru, naglašavajući da se Narodna banka Srbije (NBS) oslanja na politiku fiksnog kursa kao na jednu od važnih poluga monetarne politike.
“U narednoj godini očekujemo blago ubrzanje rasta BDP od oko četiri odsto, dodatno povećanje spoljnih deficita, kao i umereno poboljšanje stanja na tržištu rada i prosečnu godišnju inflaciju od oko četiri odsto”, kazao je on. Ističe i da će najvažnijii pokretač rasta i u narednoj godini biti domaća tražnja, dodajući da je u vreme stagnacija evopskih privreda to opravdano, ali nije dugoročno održivo, kao i da u malim otvorenim privredama rast zasnovan na tražnji povećava spoljni deficit i inflaciju.
Arsić navodi i da bi prosečna poljoprivredna sezona u 2025. godini doprinela rastu BDP sa 0,5 odsto.
“Za dugoročno održiv rast neophodno je veće oslanjanje na domaće investicije, rast učešća visoko tehnološklih delatnosti, makroekonomska stabilnost, kao i cenovna konkurentnost, a za to su potrebne bolje institucije, obrazovana radna snaga”, rekao je on.
“Fiskalni deficit od tri odsto je održiv”
Prema njegovim rečima, fiskalnom politikom za 2025. godinu planiran je i deficit od tri odsto BDP, što znači da je povećana ekspanzivnost fiskalne politike.
Kako navodi, procene su da će javni rashodi iznositi 44,7 odsto BDP što je za 2,7 procentnih poena više od proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE). Dodaje i da je budžetom za narednu godinu planiran nešto brži rast rashoda za penzije (10,9 odsto) i plate (između osam i 11 odsto) od rasta nominalnog BDP (7,5 odsto), ali da će, iako će njihovo učešće u BDP rasti, ipak ostati u granicama koje su definisane fiskalnim pravilima.
