Brz rast cena nekretnina od 2020. godine učinio je kupovinu stana nedostižnom za mnoge ljude danas, svuda u svetu. Kupovina stana u Hongkongu je posebno skupa.
Hongkong je 14 godinu zaredom proglašen najnepristupačnijim gradom na svetu, jer oni koji žive u njemu treba da rade više od dve decenije da bi mogli da kupe stan u njemu.
Analiza koju je objavio Visual Capitalist uzela je u obzir prosečan broj godina potrebnih da kvalifikovani radnik radi kako bi priuštio stan od 60 kvadratnih metara u centru grada.
Cena nekretnina srednje klase u centru Hongkonga u proseku iznosi 2.560 dolara po kvadratnom metru – znatno više od Njujorka, gde se cene kreću između 1.500 i 2.000 dolara po kvadratnom metru.
Iako su cene nekretnina u Hongkongu pale na najniži nivo u poslednjih 12 godina u realnim uslovima, posedovanje nekretnine ostaje nedostižno za većinu stanovnika.
Kako je u Evropi i Americi?
U međuvremenu, Pariz ima titulu najnepristupačnijeg grada u Evropi, uprkos tome što su cene nekretnina pale za više od 20 odsto u odnosu na vrhunac nakon pandemije.
Zaposlenom sa prosečnim primanjima u Parizu trebalo bi 13 godina rada da priušti stan, dok bi onom u Londonu trebalo 12 godina.
U Njujorku, prosečna prodajna cena stana na Menhetnu dostigla je gotovo 1,2 miliona dolara krajem 2023. godine, što je povećanje cene po kvadratnom metru za čak 44 odsto u poslednjih deset godina.
Njujork je najnepristupačniji grad u Americi, gde je potrebna da se radi osam godina da bi se kupio stan u centru grada. U Tokiju, za kupovinu stana sada je potrebna da se radi za prosečnu platu 14 godina, što i ovaj japanski grad svrstava među najnepristupačnije gradove u svetu.
Na osnovu podataka iz UBS Global Real Estate Bubble Index-a za 2024. godinu po 10 godina rada za prosečne plate u tim državama treba za stan u centru Singapura i Tel Aviva, devet za stan u Sidneju, a po osam za stanove u Cirihu, Minhenu, Vankuveru, Sao Paolu. Za stan u Los Anđelesu, Ženevi i Amsterdamu potrebno je sedam godina rada.
