Ako ih i bude, sankcije NIS-u biće pristisak da se prekine i poslednja veza Naftne industrije Srbije sa Rusijom, prenosi Forbes.
Iako su im sredstva ograničena i pod strogom su kontrolom već godiinama, kompanija se tim okolnostima prilagodila i profitabilna je, kaže Goran Radosavljević profesor na Fakultetu za ekonomiju i finansije (FEFA).
Dodaje da se u poslednjih desetak godina NIS pomerio ka Zapadu, odnosno da radi sa evropskim partnerima, ali kupuje iračku i kazahstansku naftu.
Iako ne veruje da će američkih sankcija NIS-u biti, profesor upozorava da bi u kratkom roku u slučaju i da budu primenjene izazvale ekonomski haos.
„Došlo bi do ekonomskog haosa“
„One mogu da budu na primer, da se kaže: zabranjeno je kompanijama iz Evrope da posluju sa NIS-om. Dakle, da ne sme Janaf da isporučuje naftu, a Simens na primer delove za turbine… To bi bio jedan paket, drugi bi bio finansijske sankcije da se zabrani finansijskim institucijama u EU i SAD da daju bilo kakve finansije. To bi značilo da bi svi kratkoročni i dugoročni zajmovi i investicije stale, a treća mogućnost bi bila kompletna zabrana finansijskom sektoru da pravna ili fizička lica kod njih imaju račune, kaže Radosavljević.
U sva tri slučaja kaže, došlo bi do kolapsa kompanija budući da naftni sektor ima značajan uticaj na sve druge sektore. To bi kako dodaje, imalo značajan negativan uticaj na privredu Srbije, industriju, saobraćaj i sve grane privrede i dovelo bi u kratkom roku do hiperinflacije.
„Gotovo sigurno rast cena energenata bi se prelio na rast cena svih drugih dobara. Situacija u kojoj NIS ne bi mogao da funkcioniše bi u kratkom roku stvorila ekonomski haos“, rekao je Radosavljević.
Mala verovatnoća za takav scenario
Radosavljević dodaje da i ako postoje naznake za to, „veruje da su ljudi u državi uplašeni“, ali da je njegovo mišljenje da je malo verovatno da se takav scenario desi.
Naglašava da Vlada Srbije ima prećutnu podršku sa Zapada i da u nekom sledećem koraku bi moglo da se u kratkom roku računa na rezerve naftnih derivata, iako i oko toga postoje nepoznanice.
U kratkom roku sankcije bi izazvale kolaps, a u dužem i srednjem roku moglo bi da se nađe rešenje a to je izlazak onog ko je u sancijama iz vlasništva, dodaje.
„To bi bile praktično ozbiljne sankcije državi, jer država je 30 odsto vlasnik kompanije, ako bi se uvele sankcije NIS-u, to su onda i sankcije državi“, kategoričan je profesor Radosavljević.
Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić kaže da nema govora da će ruska strana odstupiti od vazne strateške pozicije na Balkanu tako što će prodati kontrolni paket NIS-a.
Gujaničićeva računica prevedena u brojke grubo pokazuje da bi državi, ukoliko bi kupovala akcije NIS-a na Beogradskoj berzi, danas trebalo nešto više od 200 miliona evra da kupi oko 20,02 odsto kapitala za natpolovično vlasništvo – ali bi morala da nađe prodavce voljne da tu hartiju prodaju po tolikoj ceni, preneo je portal Biznis.rs.
