Fed smanjio kamatne stope za četvrtinu boda, ukazuje na manje rezova u budućnosti
Federalne rezerve su snizile svoju ključnu kamatnu stopu za četvrtinu postotnog boda, što predstavlja treće uzastopno smanjenje i dolazi uz upozorenje o mogućim dodatnim smanjenjima u narednim godinama.
U potezu koji su tržišta uglavnom očekivala, Savezni odbor za otvoreno tržište smanjio je svoju stopu prekonoćnog zaduživanja na ciljni raspon od 4,25%-4,5%, vraćajući je na nivo na kojem je bila u decembru 2022. godine, kada su stope bile u porastu.
Iako je sama odluka bila očekivana, ključno pitanje bilo je šta će Fed signalizirati u vezi sa svojim budućim namjerama, budući da se inflacija i dalje zadržava iznad ciljanog nivoa, a ekonomski rast ostaje prilično snažan, što su uslovi koji obično ne idu uz ublažavanje monetarne politike.
Smanjenjem od 25 baznih poena, Fed je naznačio da se u 2025. godini očekuju još samo dva smanjenja stope, prema pažljivo praćenom “grafikonu tačaka” koji odražava očekivanja pojedinih članova. Dva smanjenja predstavljaju polovinu planiranog broja prema poslednjem ažuriranju u septembru.
Pod pretpostavkom povećanja od četvrtine boda, zvaničnici su nagovestili još dva smanjenja u 2026. godini i dodatno jedno u 2027. Dugoročno, Odbor vidi “neutralnu” stopu na nivou od 3%, što je za 0,1 postotni bod više od procene u septembru, uz postepeno prilagođavanje ove godine.
Na drugom uzastopnom sastanku, jedan član FOMC-a nije se složio s odlukom: predsednica Fed-a iz Clevelanda Beth Hammack željela je da Fed zadrži prethodnu stopu. Guvernerka Michelle Bowman glasala je protiv u novembru, što je prvi put da je guverner glasao protiv odluke o stopi od 2005. godine.
Stopa federalnih fondova određuje koliko će banke naplaćivati jedna drugoj za prekonoćne pozajmice, ali takođe utiče na različite vrste potrošačkih dugova poput auto-kredita, kreditnih kartica i hipoteka.
Izjava nakon sastanka malo se promenila, uz blagu prilagodbu formulacije u vezi s “opsegom i vremenom” daljnjih promjena stope, što je mala jezička promena u odnosu na novembarski sastanak.
Do smanjenja je došlo iako je Odbor povećao svoju projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za cijelu godinu na 2,5%, što je za pola postotnog boda više nego u septembru. Međutim, u narednim godinama zvaničnici očekuju da će BDP usporiti na dugoročnu projekciju od 1,8%.
Ostale promjene u Sažetku ekonomskih projekcija pokazuju da je Odbor smanjio očekivanu stopu nezaposlenosti za ovu godinu na 4,2%, dok su ukupna i bazna inflacija prema Fed-ovom preferiranom merilu porasle na procene od 2,4% i 2,8%, nešto više od procjena iz septembra i iznad ciljanih 2%.
Odluka Odbora dolazi u trenutku kada inflacija ne samo da ostaje iznad ciljanog nivoa centralne banke, već i dok Fed iz Atlante predviđa da će ekonomija rasti po stopi od 3,2% u četvrtom tromesečju, uz stopu nezaposlenosti koja se kreće oko 4%.
Iako bi ovi uslovi obično podržavali povećanje ili zadržavanje stopa, zvaničnici su oprezni da predugo zadrže visoke stope i time rizikuju nepotrebno usporavanje ekonomije. Uprkos kontradiktornim makroekonomskim podacima, Fed-ovo izvještavanje ranije ovog meseca ukazuje na to da je ekonomski rast poslednjih sedmica bio “blago” povećan, uz znakove pada inflacije i usporavanja zapošljavanja.
Predsednik Fed-a J.erome Powell naznačio je da je smanjenje stope pokušaj ponovnog kalibriranja politike, budući da trenutni uslovi ne zahtevaju tako restriktivan pristup
