Guverneri regiona saglasni: Niske kamatne stope možemo da zaboravimo
Guverneri centralnih banaka regiona, koji su se okupili na drugom Bankarskom samitu u Beogradu, saglasni su u mišljenju da na niske kamatne stope možemo da zaboravimo.
I dok sve centralne banke u regionu manje-više muče isti problemi, za Hrvatsku je najznačajniji monetarni događaj u proteklom periodu bio ulazak u evrozonu, dok je za Crnu Goru najvažnije članstvo u SEPA, jedinstvenu zonu plaćanja u evrima.
Na panelu guvernera regiona o monetarnoj politici i finansijskoj stabilnosti regiona učestvovali su Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, Boris Vujčić, guverner Centralne banke Hrvatske, Anita Angeloska-Bežoska, guvernerka Centralne banke Severne Makedonije, Nikola Fabris, viceguverner Centralne banke Crne Gore, i Marko Vidaković, viceguverner Centralne banke Bosne i Hercegovine.
Evropska centralna banka je ove godine prvi put krenula u snižavanje kamatnih stopa. Ključna kamata na depozite snižena je za 75 baznih poena, dok je američki Fed na poslednjem zasedanju snizio kamatnu stopu za 25 baznih poena.
Na poslednjoj sednici izvršnog odbora Narodne banke Srbije, referentna kamatna stopa zadržana je na trenutnom nivou od 5,75 odsto, a od juna smo imali spuštanje kamatne stope za ukupno 75 baznih poena.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković istakla je da su geopolitičke okolnosti složene, ali da Srbiju karakteriše oprezan pristup kako u podizanju kamatnih stopa, tako i u relaksaciji monetarnih uslova.
“Nećemo žuriti sa snižavanjem kamata zato što moramo da vodimo računa da svako ko ima novac u svom portfelju, kućnom budžetu ili korporaciji, mora da zna da će taj novac vredeti”, istakla je Tabaković i navela da mora da se vodi računa o međuzavisnosti svetskih ekonomija.
“Moramo zaista da zaboravimo niske kamate i da se vratimo normalnosti visine kamatnih stopa. U oktobru nijedna zemlja u svetu nije snizila referentnu kamatu”.
Da na niske kamatne stope može da se zaboravi makar još deset godina, saglasan je i viceguverner Centralne banke Crne Gore Nikola Fabris.
“Ako pođemo od tekućeg nivoa inflacije, ako imamo u vidu rizike za budući rast cena i globalne neizvesnosti koje su prisutne, kao i inflaciona očekivanja, izvesno je da se u bliskoj budućnosti, pa čak i u narednoj deceniji nećemo ni približiti nivoima kamatnih stopa koje smo imali pre četiri-pet godina”, kazao je Fabris.
Ipak, on smatra da se na dugi rok može očekivati neočekivano.
“Pre jedne decenije bismo smatrali potpuno nezamislivim postojanje negativnih kamatnih stopa, ali eto i to se desilo. Znači, sa aspekta dugog roka ništa ne možemo govoriti sa izvesnošću, ali sasvim sigurno da se u narednoj deceniji nećemo vratiti na taj nivo”, naveo je viceguverner.
Govoreći o članstvu u SEPA sistemu, odnosno području jedinstvenog plaćanja u evrima, on je istakao da je Crna Gora jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je primljena u SEPA i da je to članstvo velika stvar za čitav region.
„Članstvo u SEPA će doneti brojne benefite i građanima i privredi, kao što su niži troškovi obrade i jednostavnije obavljanje međunarodnih transakcija. Podsticaj je i za strane investitore, a SEPA podstiče i razvoj međunarodne trgovine i doprineće većoj integraciji Crne Gore u međunarodnu ekonomiju“, rekao je Fabris.
Guvernerka Centralne banke Severne Makedonije Anita Angeloska-Bežoska istakla je da je ključno pitanje gde će biti neutralna kamatna stopa koja niti stimuliše privredu, niti usporava privredna kretanja. Prema njenim rečima, svi ekonomisti znaju koliko je teško proceniti kako će se kretati neutralna kamata.
Ipak, jedan od ključnih faktora su i sveukupne uštede koje će oblikovati dostupna finansijska sredstva na globalnom nivou.
Kada je reč o kamatnim stopama, viceguverner Centralne banke Bosne i Hercegovine Marko Vidaković ocenjuje da je u današnjem svetu sve moguće i da nije pitanje da li će već – kada doći do snižavanja i šta može da se uradi da bi do toga došlo.
Što se tiče Centralne banke BiH, on je istakao da je reč o maloj zemlji otvorene ekonomije i da deli sudbinu svoji regionalnih partnera.
Hrvatska ulaskom u evrozonu eliminisala valutni rizik “preko noći”
Komentarišući najvažniji monetarni događaj za Hrvatsku – ulazak u evrozonu, guverner Boris Vujčić rekao je da su od ulaska dobili ono što su i očekivali.
“Za nas je najvažnija stvar bila uklanjanje valutnog rizika koji je u Hrvatskoj uvek bio visok zbog valutne supstitucije, i na neki način centralna banka je godinama osiguravala ekonomiju od tog rizika. Pre ulaska u evrozonu, 2022. godine imali smo u inostranom dugu u stranim valutama svih sektora, i domaćinstava i preduzeća i države – 117 odsto BDP-a, to je bila ukupna valutna izloženost ekonomije. U januaru 2023. ona je iznosila 0,7 odsto BDP-a. Ulaskom u evrozonu mi smo sa 117 odsto došli na 0,7. Praktično je kompletan valutni rizik eliminisan”, istakao je Vujčić.
Prema njegovim rečima, sa eliminacijom valutnog rizika došao je i veći kreditni rejting, što je povećalo strana ulaganja. S druge strane, svim privrednicima koji rade sa inostranstvom ulaskom u evrozonu značajno su smanjeni transakcioni troškovi.
(biznis.rs)
