Počinje upis korporativnih obveznica NIS-a – ko i kako može da ih kupi?

Naftna industrija Srbije (NIS) je pre oko dve nedelje od akcionara dobila zeleno svetlo za emisiju korporativnih obveznica u vrednosti od 5,85 milijardi dinara, odnosno oko 50 miliona evra, uz mogućnost naknadnog uključivanja na Beogradsku berzu.

Ne može, međutim, baš svako da investira u tu hartiju: osim najmanje 100.000 evra za ulaganje potrebno je i da se prijavite, a potom i da vam stigne poziv za upis obveznice od strane NIS-ove brokerske kuće za ovaj posao – Dunav Stockbroker. O tome da li će NIS uspeti da plasira sve obveznice i kako bi mogle da prođu na berzi razgovarali smo sa profesorom Univerziteta Singidunum Nikolom Stakićem.

Procedura za upis obveznica je prilično jednostavna – prema uputstvu koje je NIS objavio na svom portalu, potrebno je iskazati interesovanje kroz slanje kontakt podataka na dve mejl adrese, nakon čega će uslediti poziv za kupovinu od strane Dunav Stockbrokera, takođe putem elektronske pošte.

Sledeći korak je otvaranje vlasničkog računa u brokerskoj kući po izboru, ako potencijalni investitor već nema takav račun. Zatim se potpisuje upisnica, uplaćuje novac na račun naveden u upisnici, posle čega će obveznice biti prenete na vlasnički račun investitora.

Na pitanje očekuje li da će NIS uspeti da plasira čitavu emisiju vrednu oko 50 miliona evra, profesor Nikola Stakić odgovara da u tom smislu pre svega treba imati u vidu kuponsku stopu koju nosi.

„Neto kuponska stopa će, nakon odbitka poreza i različitih provizija, biti oko 5,50 odsto, dok je osnovna kuponska stopa 6,50 odsto, pa sam mišljenja da je ovo atraktivna stopa prinosa za kompaniju boniteta kakav ima NIS, i zato mislim da će postojati i veća tražnja nego što je skromni obim emisije“, rekao je Stakić za Biznis.rs.

Kupci će, kako očekuje, pre svega biti institucionalni investitori – i to, kako kaže, najpre postojeći alternativni investicioni fondovi, kao i druge insitucije čija investiciona politika omogućava ulaganja u korporativne obveznice,.

Kada je, međutim, reč o „drugom životu“ ove hartije – a to je mogućnost naknadnog uključivanja na Beogradsku berzu i njene atraktivnosti na tom tržištu, Stakić podseća da korporativne obveznice „vole“ takozvani buy and hold (kupi i zadrži) investitori.

„To je pogotovo slučaj kada su u pitanju emitenti višeg investicionog ranga, ali nije isključeno da će postojati sekundarna aktivnost, recimo ukoliko dođe do značajnog pada kamatnih stopa koje će pozitivno uticati na tržišnu cenu obveznica. Korporativne obveznice, svakako, ne ispoljavaju onaj nivo likvidnosti koje imaju državne obveznice. Likvidnost bi verovatno bila veća da je prag bio niži (od 100.000 evra), čime bismo videli veći broj individualnih investitora, zaključio je Stakić.

Izvor: Biznis.rs