Beogradska privreda u plusu, najuspešnija velika preduzeća prihodovala ukupno 19,7 milijardi evra

Godinama unazad govori se o prevelikom socio-ekonomskom uticaju Beograda u odnosu na ostale delove zemlje. Činjenice govore u prilog tome – koncentracija privrede u njemu je dominantna, a zaposlenost najveća.

Na početku, evo nekoliko opštih statističkih pokazatelja za administrativnu celinu Beogradskog regiona. Iako najmanji po površini (najveći je region Šumadije i Zapadne Srbije sa 29,9 odsto), ekonomski je najznačajniji i u njemu je najveća gustina naseljenosti u zemlji – viša je od 3.000 stanovnika po kvadratnom kilometru u užem delu gradske celine, dok je prosek celog regiona oko 520 stanovnika po km². Prema Popisu iz 2022. godine u glavnom gradu živi 1,68 miliona ljudi.

Od prvog Popisa stanovništva nakon Drugog svetskog rata do danas, broj ljudi u Beogradu je maltene utrostručen jer je 1948. godine popisano tačno 634.003 Beograđana.  

U Beogradskom regionu zaposlena je trećina ukupne radne snage u zemlji, i stopa nezaposlenosti je najmanja (7,1 odsto u 2023.), saopštio je Republički zavod za statistiku.

Najveći broj pravnih lica i radnika u Beogradskom regionu registrovan je u delatnosti trgovine, a potom u prerađivačkoj industriji. Ove dve delatnosti najviše su doprinosile i ukupnom prometu.

U turističkom smislu, prestonica Srbije je apsolutni rekorder u zemlji, sa zvanično zabeleženih 1.384.616 dolazaka turista i 3.453.132 noćenja u 2023. godini, čime su prevaziđeni i prethodni vrhunci iz pretpandemijske 2019.

Privreda “nagurana” u prestonicu

Iz godišnjeg Biltena o poslovanju privrede koji je objavila Agencija za privredne registre, zaključni podaci za 2023. potvrđuju pomenutu dominaciju u ekonomskom smislu. Tokom prošle godine u glavnom gradu Srbije godišnje izveštaje predalo je 52.019 privrednih društava i 26.988 preduzetnika. Zanimljivo je da je broj privrednih društava za 0,5 odsto manji nego godinu dana ranije.

Privreda Beogradskog regiona tokom 2023. ostvarila je ukupne prihode od 9,7 biliona dinara, i ukupne rashode od 9,09 biliona dinara. Srećom, prihodi su rasli brže od rashoda – 8,3 naspram 5,8 odsto. Neto dobit beogradske privrede na kraju 2023. iznosila je 686.390.940.000 dinara, odnosno oko 5,8 milijardi evra.

Važno je napomenuti da je zbirna dobit prestoničkih preduzeća na godišnjem nivou porasla čak 25 odsto.

Tu je i jedan manje veseo podatak – naime, ukupne dugoročne obaveze privrednih društava iz Beogradskog regiona iznosile su 2,4 biliona dinara i bile su za 11,6 odsto više nego godinu dana ranije.

Veliki pokreću ekonomiju  

Od ukupno 598 velikih privrednih društava u zemlji, u Beogradu sedište ima njih 358, uključujući i pripadnike finansijskog sektora.

Međutim, u konkurenciju za rangiranje na našoj listi najuspešnijih preduzeća našlo se samo njih 54, što znači da 304 velike firme nije ispunilo kriterijume rangiranja. Pored posedovanja računovodstvenih karakteristika za velika preduzeća, preduslovi su da ova pravna lica u posmatranom periodu nisu bila u stečajnom ili predstečajnom postupku ili likvidaciji, da nisu imala neto gubitak u jednoj od prethodne dve godine, niti da imaju neto dug koji prevazilazi petostruku vrednost EBITDA.

Recimo, EPS nije uvršten u listu, iako je imao dobre pokazatelje u 2023. godini, zato što je u 2021. zabeležio istorijski loše rezultate. Dakle, kao kriterijum uspešnosti uzima se u obzir i konzistentnost.

Naše 54 rangirane firme u prošloj godini zbirno su ostvarile 2.308.952.234.000 dinara prihoda (oko 19,7 milijardi evra), te 140.985.655.000 dinara dobiti (1,2 milijarde evra), uz prosečnu dodatu vrednost po zaposlenom od 7.237.263 dinara.

Najveće prihode ostvarilo je prvoplasirano preduzeće na našoj listi – Telekom Srbije – ukupno 166.879.751.000 dinara, uz godišnji rast od 33 odsto. Ono je ujedno i najveći dobitaš, sa 34.152.701.000 dinara, odnosno oko 291 milion evra.