Telekom Srbija postao je regionalni rekorder po visini emisije korporativnih obveznica, kada je izlaskom na međunarodno tržište prošle nedelje prikupio 900 miliona dolara. Ono što je između ostalog zapalo za oko prilikom izdavanja dužničkih hartija od vrednosti jeste tražnja, koja je višestruko premašila ponudu, pri čemu se razlozi za to mogu tražiti i u svetskoj makroekonomiji i u lokalnim prilikama.
Prema oceni stručnjaka, na uspešnost transakcije prvenstveno su uticali trenutak u kom je došlo do emisije, valuta u kojoj su obveznice izdate, kao i sam iznos.
Dolarske obveznice atraktivnije
“Mislim da je najvažnije objasniti da je reč o dolarskoj emisiji obveznica i šta se dešava kada obveznica postigne definiciju ‘benchmark’, to jest referentne obveznice. Da bi jedna obveznica bila kategorizacije ‘benchmark’, neophodno je da izdanje bude jednako ili više od 500 miliona američkih dolara i da ona bude denomirana u dolarima. Kada se realizuje izdanje obveznice u tom iznosu i u toj valuti, otvara se perspektiva velikog broja investitora, pretežno sa američkog tržišta, jer takva obveznica se kvalifikuje za iskorišćavanje njihovog kapitala”, rekao je za Bloomberg Adria TV investicioni bankar Miloš Starović.
Kako je podsetio, dolarske obveznice u proteklih nekoliko godina dobijaju na važnosti, sa posledicama kovid-krize. “Svi znamo šta se dogodilo na području evropskog tržišta kada je bilo previše likvidnosti u okviru programa pomoći od strane centralnih banaka – obveznice u evrima su dostigle vrhunac svog kapaciteta.”
U tom smislu, dolarska obveznica je bila strateški potez za Telekom i to je, prema Starovićevim rečima, bilo i “empirijski vidljivo prilikom otvaranja knjige i tokom procesa sužavanja ‘pricinga’ u toku realizacije transakcije”. Emisija u dolarima po pravilu utiče na diverzifikaciju baze investitora, što je pozitivno ako se ima u vidu veličina američkog tržišta i broj investitora – uključujući penzione fondove, osiguravajuća društva i druge – u Sjedinjenim Američkim Državama.
Kao drugi argument zbog čega je izdavanje dolarskih obveznica imalo smisla, sagovornik Bloomberg Adrije naveo je da sa stanovišta kompanije one omogućavaju uštedu u odnosu na direktno izdanje u evrima.
“Umesto toga da idete sa manjim iznosom u evrima i većom kamatnom stopom, imate mogućnost da indirektno tu obveznicu konvertujete u evre i putem hedžinga postignete konkurentniju kamatnu stopu nego što bi bila da ste direktno izašli na tržište kapitala sa denominacijom u evrima”, kazao je Starović.
Investicioni bankar pretpostavlja da bi se emisijom u evrima kamata podigla za između pola i jednog procenta. Generalno govoreći, za obveznicama u evrima trenutno je manja potražnja, pa su samim tim i prinosi od njih veći. “Mislim da u ovom slučaju sigurno ne bi bila ta kamata koja je postignuta nakon hedžinga, a koja je, kako je objavljeno, oko 5,8 odsto. Verujem da bi u evrima to sigurno bilo preko šest odsto, možda čak i do 6,5 odsto.”
Pogodan trenutak
Okolnosti u kojima je emisija realizovana išle su naruku Telekomu, naveo je Starović.
“Tajming je sa strateškog stanovišta bio pažljivo izabran, i to iz dva razloga. Prvo, ovaj period sada je poslednji period, poslednji prozor kada je moguće izaći na tržište kapitala s obzirom na to da nas čekaju izbori u SAD i volatilnost koju neizvesnost donosi, a tu je i eskalacija geopolitičkih sukoba. Drugo, transakcija dolazi nakon povećanog kreditnog rejtinga Srbije od strane S&P Globala i to je zaista bio jedan od ključnih faktora za uspeh transakcije”, poručio je on.
Podsetimo, agencija S&P Global, koja je i prva (u aprilu) podigla izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga, ranije ovog meseca je Srbiji dala ocenu BBB-/A-3, što je prvi stepen iznad špekulativnog ranga. S&P je takođe podigao projekciju privrednog rasta Srbije na četiri odsto za ovu i narednih nekoliko godina.
Kod druge velike agencije, Fitch, Srbija ima rejting BB+ sa pozitivnim izgledima, što je tzv. špekulativni ili neinvesticioni rejting, i jedan korak ispod investicionog rejtinga. Kod treće poznate rejting agencije, Moody’s, rejting Srbije je Ba2, što je dva nivoa ispod investicionog.
Viceguverner Narodne banke Srbije Nikola Dragašević izjavio je da bi država uskoro mogla da dobije investicioni rejting i od drugih renomiranih svetskih kuća, kao i da bi prvi na potezu mogao da bude pomenuti Fitch.
Dragasević: Fitch bi početkom 2025. mogao da dodeli Srbiji investicioni rang
Prema Starovićevoj oceni, rejting samog Telekoma parira kompanijama iz sektora telekomunikacija, medija i tehnologija u razvijenim zemljama, dok je za stepenicu viši kada se poredi sa onima u zemljama u razvoju. To je takođe uticalo na poverenje investitora, dodao je.
S&P Global ocenio je Telekomove obveznice sa BB- i stabilnim izgledima, a Fitch sa B+ sa pozitivnim izgledima. “Činjenica da je ovo prvi put da je jedna kompanija iz regiona dobila kreditni rejting za svoje obveznice od međunarodnih kreditnih agencija, značajno je i za druge kompanije, kako iz Srbije, tako i iz regiona”, istakli su ranije iz Telekoma u saopštenju.
“Kada je reč o prvoj korporaciji koja je izdala obveznicu sa područja Zapadnog Balkana, to je jedno inauguraciono izdanje koje je privuklo pažnju velikog broja investitora”, zaključio je Starović.
Karakteristike izdanja
Domaće telekomunikaciono preduzeće je hartije emitovalo na berzi u Dablinu, a tražnja je iznosila 5,5 milijardi dolara. Veliko interesovanje je pozitivno uticalo na smanjenje kamatne stope sa 7,5 na sedam odsto, čime su uslovi finansiranja dodatno poboljšani.
“Prethodna obveznica koju je Telekom izdao imala je varijabilni kupon koji se sastojao od tromesečnog belibora uvećanog za 2,95 odsto. S obzirom na to da tromesečni belibor trenutno iznosi 4,94 odsto, godišnji teret koji stara obveznica nosi iznosi skoro osam odsto godišnje. To znači da će kupon na novo izdanje biti niži s obzirom na to da novo izdanje ima fiksni kupon od sedam odsto godišnje”, rekao je analitičar Bloomberg Adrije Nemanja Đurđević.
S druge strane, predviđa se dalje smanjenje kamatnih stopa u narednom periodu, te se očekuje da će u nekom trenutku belibor uvećan za kamatu od 2,95 odsto pasti ispod sedam odsto godišnje, dodao je.
“Ali Telekom ima tu ‘call’ opciju kojom može da zatvori novu obveznicu već u četvrtom kvartalu 2026. godine, odnosno da je refinansira novim izdanjem uz potencijalno nižu kamatu ako uslovi na tržištu budu drugačiji i ako se zaduženost kompanije dodatno smanji”, kazao je analitičar.
Kako je pojasnio, “call” opcija kod izdavanja obveznica je isto kao kada stanovništvo kad uzima kredit od banke – Telekom ima mogućnost prevremenog otkupa obveznice, odnosno vraćanja pozajmljenog iznosa. “Jedina razlika je to što kod kreditiranja stanovništva postoji veća fleksibilnost i po pravilu se glavnica može zatvoriti u bilo kom trenutku.”
Kako stoji region?
Na osnovu podataka koje je prikupila Bloomberg Adria, među 10 najvećih regionalnih izdanja korporativnih obveznica Telekom je zasad jedini srpski predstavnik. Najviše je bilo emisija iz Hrvatske, predvođenih Fortenova grupom.
Kompanija koja je preuzela poslovanje poznatog hrvatskog konglomerata Agrokor 2019. godine zauzela je drugo, treće i peto mesto liste. Firma važi za najveći maloprodajni lanac u regionu, kao i za najvećeg poslodavca i proizvođača hrane u kategorijama pića, proizvodnje ulja, proizvodnje i prerade mesa i poljoprivredne proizvodnje.
Pre nego što je zapao u finansijske probleme i postao nesolventan, bivši Agrokor se redovno oslanjao na međunarodne obveznice i sindikate banaka. Tako je 2012. godine emitovao više obveznica – prvo u iznosu od 396,03 miliona evra, zatim od 300 miliona dolara i 418,9 miliona evra.
Zbog sistemskog značaja Agrokora za hrvatsku privredu, usvojen je i poseban zakon o prinudnoj upravi, kojim su utvrđeni okviri procesa restrukturiranja duga, a koji je trebalo da zaštiti zdravo jezgro koncerna (takozvani lex Agrokor). U okviru procesa restrukturiranja duga, stari dug je otpisan, a zdravo poslovanje prebačeno na Fortenovu, kojoj je bilo potrebno dodatno finansiranje za svoje aktivnosti, pa je napravljena nova emisija korporativnih obveznica. Fortenova je hartije od vrednosti emitovala 2019. godine, a kupila ih je američka investiciona kompanija HPS Investment Partners.
Obveznice su prvobitno dospele prošlog septembra i imale su kamatnu stopu od 7,3 odsto plus euribor. Fortenova je nameravala da refinansira obveznice na međunarodnom tržištu pod povoljnijim uslovima, ali to nije uspela, između ostalog, jer su vlasnici kompanije bile sankcionisane ruske banke sa upitnim pravom glasa na generalnim skupštinama.
U takvom ambijentu HPS je prošle godine pristao na produženje otplate, ali je u zamenu za produženje ugovorna kamata porasla na enormnih 18 odsto, preneo je Dnevnik. Američki fond je kao uslov postavio prodaju odeljenja agroindustrije, što je ugovoreno letos, ali za sprovođenje procesa su i dalje potrebna odgovarajuća regulatorna odobrenja, koja će biti doneta tek nakon već produženog dospeća obveznica.
Prema nezvaničnim navodima, Fortenova je uspela da sa HPS Investment Partnersom dogovori dodatno produženje roka otplate 1,2 milijarde evra obveznica, koje inače dospevaju sledećeg meseca.
(Bloomberg Srbija)
