Evropska centralna banka odlučila je danas da smanji tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena.
Kako se navodi u saopštenju ECB, odluka o smanjenju kamata kojima Upravni savet usmerava monetarnu politiku evrozone zasniva se na novoj oceni inflatornih izgleda, dinamici bazne inflacije i jačini transmisije monetarne politike.
„Iz novih informacija o inflaciji vidljivo je da dezinflacija dobro napreduje. Na inflatorne izglede utiču, između ostalih, pokazatelji privredne aktivnosti koji su u poslednje vreme bili slabiji od očekivanih. Istovremeno su uslovi finansiranja i dalje restriktivni“, ističu iz ECB-a.
Očekuje se da će u sledećim mesecima inflacija porasti, kao i da će se tokom sledeće godine smanjiti na ciljani nivo. Domaća inflacija i dalje je visoka jer se nastavlja povećani rast plata. Istovremeno bi trebalo da se nastavi postupno slabljenje pritisaka troškova rada, pri čemu bi dobit trebalo delimično da neutraliđe njihov uticaj na inflaciju.
„Upravni savet se odlučno zalaže za skori povratak inflacije na njen srednjoročni cilj od dva odsto. Ključne kamatne stope ostaće dovoljno restriktivne onoliko dugo koliko bude potrebno za postizanje tog cilja. Pri određivanju odgovarajućeg nivoa restriktivnosti i trajanja restriktivne monetarne politike na svakom sastanku Upravni savet će nastaviti da primenjuje pristup koji se zasniva na podacima. Naime, njegove odluke o kamatnim stopama zavisiće od ocene inflatornih izgleda na osnovu novih privrednih i finansijskih podataka, kao i dinamici bazne inflacije i jačini transmisije monetarne politike“, zaključuju uz napomenu da se Upravni savet ne opredeljuje unapred za određenu dinamiku promene kamata.
Nakon današnje odluke da tri ključne kamate smanji za po 25 baznih poena, kamatna stopa za glavne operacije refinansiranja biće na nivou od 3,4 odsto, kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju 3,65 odsto, a kamata na depozitnu liniju 3,25 procenata.
Upravni savet je danas potvrdio i da se portfolio programa kupovine vrednosnih papira smanjuje umerenom i predvidivom dinamikom jer Eurosistem više ne reinvestira glavnice dospelih hartija od vrednosti.
