Elektroprivreda Srbije (EPS) godišnje emituje oko 26 miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu, a jedna tona zagađivače trenutno košta oko 65 evra po evropskom sistemu za trgovinu emisijama EU ETS – to znači da bi „ilustrativan račun“ za našu strateški značajnu kompaniju mogao da bude oko 1,62 milijarde evra, izjavio je programski direktor RERI Mirko Popović na prezentaciji izveštaja o ulozi EPS-a u energetskoj tranziciji Srbije.
EPS za sada taj račun ne mora da plaća, a ni druge domaće kompanije još nisu postale obveznice Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM), ali rok za prilagođavanje ističe na kraju 2026. godine – sat otkucava, a još nije poznato ni kako će u Srbiji biti rešeno pitanje oporezivanja emisija CO2 niti kako će tačno EPS „proći“ u energetskoj tranziciji, upozoravaju učesnici skupa „Izgradnja održive energetske budućnosti Srbije“.
„Ono što je trošak za EPS može se posmatrati kao prihod za budžet, jer se sredstva od naknada za emisione jedinice mogu uložiti u tehnološku transofrmaciju te kompanije, ali i u povećanje energetske efikasnosti„, objašnjava Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
On je, međutim, ocenio da se Srbija „suočava sa ozbiljnim problemom poštovanja svojih međunarodnih ugovora, pogotovo direktiva u vezi sa Energetskom zajednicom“, a da je posledica toga da EPS kao kompanija „posluje suprotno zakonima“ zbog enormno većih emisija sumpordioksida i azotnih oksida, a što je, kako ističe, u suprotnosti sa Nacionalnim planom za smanjenje emisija.
Popović, ali i konsultantkinja u oblasti klimatskih promena i životne sredine Danijela Božanić, smatra da ključni problem leži u tome da su planovi države za EPS u okviru energetske tranzicije, odnosno dekarbonizacije – potpuna nepoznanica.
„EPS i dekarbonizacija su neodvojivi, pošto naša najveća energetska kompanija proizvodi 90 odsto električne energije. Dakle, u našim strateškim dokumentima i planovima trebalo bi da se vidi ‘put’ kojim će EPS ići u narednim decenijama – a njegovo ‘kretanje’ za sada deluje potpuno haotično. To je glomazni sistem koji traži vreme i detaljne planove, i to ne samo zbog same kompanije, već i zbog industrije koja je sa njim povezana. A trenutno jasnog puta dekarbonizacije nema“, rekla je Božanić za Biznis.rs.
Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta Srbije upozorava i na pitanje finansiranja EPS-ove transformacije u kontekstu energetske tranzicije.
„Savet je na osnovu dostupnih dokumenata, uključujući i Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. godine, prepoznao oko 10 milijardi evra investicija koje se direktno odnose na EPS – od toga je pet i po do šest milijardi evra u njegov postojeći proizvodni miks. Mi to vidimo kao investicije koje su njemu potrebne da stabilizuje proizvodnju, ali koji nema veze sa energetskom tranzicijom“, kaže Minić za Biznis.rs.
Sa druge strane, još oko četiri milijarde evra planirane su za njegove obnovljive kapacitete – vetro i solarne elektrane.
„Pitanje je, međutim, da li EPS može da sprovede te investicije za koje nema ekspertizu, a pri tome nije bio efikasan ni kada je reč o investiranju u svoje ‘tradicionalne’ izvore – otprilike je uspevao da sprovede 50 odsto svojih planova. Sa druge strane, neke kapacitete će, po svemu sudeći, EPS dobiti po principu ‘ključ u ruke’, ali se opet postavlja pitanje ima li dovoljno stručnih ljudi da ih preuzme i njima efikasno upravlja„, ukazao je Minić.
U nacrtu nove Strategije razvoja energetike, o kojoj je javna rasprava okončana sredinom avgusta, izneta je procena finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju projekata, čija vrednost samo u elektroenergetskom sektoru iznosi čak 21,87 milijardi evra, a među kojima su najskuplji projekti izgradnje solarnih i vetroelektrana, kao i izgradnje reverzibilnih hidroelektrana (RHE) Bistrica i Đerdap 3.
U međuvremenu je potpisan i Sporazum o strateškoj saradnji sa SAD, a ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je uoči potpisivanja istakla da je jedan od projekata koji će povećati „zelene“ kapacitete EPS izgradnja jednog gigavata solarnih elektrana, zajedno sa baterijskim skladištima, koji će biti realizovan sa strateškim partnerom, konzorcijumom koji predvodi južnokorejski Hyundai Engineering zajedno sa svojom američkom podružnicom, kao i kompanija UGT Renewables.
Biznis.rs
