Šta stoji iza “crnog ponedeljka” na berzama: Ko je najviše izgubio i da li će ih biti još
Američka berza od početka ove godine beleži vrlo pozitivne rezultate, ali je doživela težak udarac tokom “crnog ponedeljka”, kada su akcije najvećih globalnih tehnoloških kompanija dramatično pale.
Neočekivano podizanje kamatnih stopa Japanske centralne banke samo je povuklo klupko negativnih događaja koji prethodnih meseci tište američku ekonomiju.
Panični potez američkih investitora koji su rasprodali najvrednije akcije na berzi u jednom danu koji se beleži kao “crni ponedeljak”, rezultiralo je gubitku od oko hiljadu milijardi dolara tržišne kapitalizacije i pojačalo sumnju u stabilnost tehnološkog sektora i američke privrede. Ovaj jednodnevni preokret na berzi stručnjaci vide kao kombinaciju nekoliko faktora, sa primarnim uticajem japanske ekonomije, lošijih rezultata tehnoloških kompanija i geopolitičke eskalacije. Sve je počelo od kada je Japanska centralna banka podigla svoju referentnu kamatnu stopu na “oko 0,25 odsto” s prethodnog raspona od 0 do 0,1 odsto i predstavila svoj plan za smanjenje programa kupovine obveznica. To je označilo najviše kamatne stope Banke Japana od 2008. godine.
Centralna banka predviđa da će osnovna stopa inflacije, ne računajući cene sveže hrane, dostići 2,5 odsto do kraja fiskalne 2024. godine, i oko 2 odsto za fiskalne 2025. i 2026. godine.
Zato će banka nastaviti da povećava kamatnu stopu i prilagođava stepen monetarne politike, pod pretpostavkom da se ostvare njeni ekonomski izgledi. Drugi faktor koji je doveo do uzbune na američkoj berzi i sumnje u snagu američke ekonomije, bio je izveštaj o zapošljavanju u SAD koji pokazuje loše rezultate, kao i odluka Federalnih rezervi SAD da zadrže kamatne stope nepromenjenim, što je navelo kritičare da optuže centralnu banku kako je predugo čekala da smanji stope.
Nedavni makroekonomski podaci iz SAD samo su potkopali široko rasprostranjeno mišljenje da će američke Federalne rezerve uspeti u nameri da obuzdaju inflaciju bez previše kolateralne štete.
Ni tu nije bio kraj uzrocima tenzije na Volstritu. Sve lošiji kvartalni rezultati tehnoloških kompanija samo su dodali ulje na vatru i produblli sumnju investitora, koji su po svaku cenu želeli da se “reše” akcija kompanija u “krizi”. Broj ukupno otvorenih radnih mesta iznosio je 8,2 miliona na kraju juna, što je znatno manje od cikličnog maksimuma od 12,2 miliona u martu 2022. godine, ali i dalje značajno iznad nivoa pre pandemije, kada je broj otvorenih radnih mesta iznosio 7,6 miliona.
Koliko su kompanije izgubile
Akcije kompanija Epl i Amazon, koje spadaju među najvrednije na berzi, tokom “crnog ponedeljka” pale su na vrednost od 224 milijarde dolara i 109 milijardi dolara na otvorenom tržištu. Epl je pao za 4,8 odsto, ili 162 milijarde dolara tržišne kapitalizacije, dok je Amazon u ovom segmentu pao 4,1 odsto ili 72 milijarde dolara.
