Evo koliku kuću možete da napravite za prosečnu cenu stana u Srbiji

Izuzetno visoke cene stanova koje su aktuelne poslednjih godina mnogima su san o dolasku do sopstvenog krova nad glavom učinile nedostižnim. Kako bi rešili stambeno pitanje, pojedini se sve češće okreću kućama, jer prema rečima arhitekata, bez obzira na rast cena i građevinskog materijala, kuća košta upola manje novca. Ipak ostaje dilema šta se više isplati – zidati kuću ili izabrati montažnu.

Arhitekta Stevan Rodić iz Novog Sada za portal N1 kaže da je za mlade ljude najlakše da dođu do životnog prostora tako što će izabrati kuću umesto stana.

– Bez obzira na rast cena nekretnina stoji neki paritet – ako pričamo o nekim prosečnim cenama stanova, ne neki Beograd na vodi i sl, ali recimo u Novom Sadu za red veličine dve, dve i po hiljade evra koliko košta kvadrat stana i to polovnog, vi možete napraviti dva kvadratna metra kuće. To stoji već dugo vremena, stan od 100 kvadrata jednako je kuća od 200 kvadrata, kaže Rodić.

Ono što je kod izbora kuće povoljnost, prema njegovim rečima, je i to što nije neophodno investirati sve odmah, nego se kuća može graditi tako da se vlasnici usele pa da rade još dve godine neke detalje, sitnice, što je, kako ističe, povoljnije nego vraćati kreditne kamate.

– Ono što menja stvar je plac, koji može biti jeftin, može biti skup. To naravno zavisi od lokacije, puta, struje, vode, kanalizacije, gasa i tako dalje, ali generalno je priča ta – da za kvadrat stana možete imati dva kvadrata kuće, kaže novosadski arhitekta.

Prednosti i mane klasične gradnje i montažne kuće

Kada je u pitanju izbor između klasične gradnje ili montažne kuće, Rodić ističe da iako montažne kuće imaju nekih pogodnosti, klasična gradnja ima prednost.- Klasična gradnja ima po meni dosta svojih prednosti, dok montažna ima prednost što je za nijansu jeftinija i može biti brža. S tim da ne mora da bude brža, jer imate ograničen broj firmi koje se bave proizvodnjom montažnih kuća. Ako dođete na red pa dobijete kuću za dva-tri meseca onda jeste brža, ali ako čekate firmu da vašu kuću počne da radi za sedam, osam meseci, pošto su u gužvi, onda nije brže od klasične gradnje“, objašnjava on.

Dodaje i da nešto niža cena, takođe ne mora biti pravilo.

– To zavisi od nivoa opreme. Najjeftiniji su oni grubi građevinski materijali, a najskuplje su sanitarije, keramičke pločice itd, tako da i u montažnu kuću možete dati novca koliko god hoćete. Govorimo o nekom proseku, kaže Rodić.

Cene po kvadratnom metru za montažne kuće se, kako prenosi Forbes Srbija, kreću od 500 evra po kvadratu pa naviše, u zavisnosti od tipa objekta i toga šta se traži.

Predstavnici preduzeća i firmi koji se bave izgradnjom montažnih objekata za Forbes Srbija tvrde da poslednjih godina imaju pune ruke posla i da se ovakvi objekti moraju „rezervisati“ od šest meseci do godinu dana unapred.

Arhitekta Rodić ističe još jednu bitnu komponentu na koju treba obratiti pažnju pri izboru kuće, a to je energetska efikasnost. Pod tim, kako navodi, treba imati na umu ne samo grejanje tokom zime, već prvenstveno hlađenje tokom leta.

– Montažnu kuću nema šanse da ohladite leti. Najgora stvar su brodski kontejneri koji su sad popularni kao vikendice. Dođe dizalica, spusti vam dva, tri kontejnera, povežu instalacije i vi imate za nedelju dana vikendicu. To je dobro za zimski period i eventualno kad ne treba grejati. Leti u to se ne može ući uopšte. Po vrućinama ta kuća nema materijale koji mogu da zadrže nekakav kapacitet hladnoće, nema tromih materijala, to su kuće od laganih materijala koji ne drže svežinu, objašnjava on.

Sa druge strane, Rodić navodi kuće koje su zidane od cigle ili sa dosta betona, kamena, teških materijala.

– Materijali koji jako brzo provode toplotu, kao što je gvožđe, isto tako se brzo i hlade. Ali kad imate materijale kao što je kamen, kao što je keramika, kao što je igla, kao što je blato, čerpić, oni su vrlo inertni. Treba im dugo vremena da se ugreju i onda se dugo hlade. Ali isto tako kad se ohlade, onda i svežinu drže duže, kaže Rodić i, u tom smislu, posebno izdvaja zemunice, koje, kako kaže, postaju sve popularnije kod mladih, obrazovanih ljudi okrenutih ekologiji.

(Izvor: N1)