Šta možemo očekivati na tržištu kredita u narednim mesecima?
Kamatne stope, bar one centralnih banaka, neće pasti pre juna, jasno je posle poslednjeg sastanka Upravnog saveta ECB i na osnovu vesti iz SAD.
Ali tržišta i dalje očekuju da kamate banaka krenu naniže, jer evidentno je da građani troše manje, a privreda odustaje od investicija zbog skupog zaduživanja. I umesto da krediti pojeftinjuju, oni idu naviše.
Juče objavljeno istraživanje IFO instituta kaže da je u Nemačkoj petina kompanija u poslednjih 18 meseci smanjila investicije za čak više do 40 odsto. Pre toga, iz ECB je stigla vest da su pozajmice banaka domaćinstvima u evrozoni u januaru porasle za 0,3 odsto međugodišnje, što je najsporiji godišnji tempo rasta od marta 2015. godine.
Firme manje se zadužuju jer ne misle da investiraju
Rezulate koji su u skladu sa ovime, da se firme manje zadužuju jer ne misle da investiraju, danas su objavili i iz Udruženja banaka Srbije. Iako obim zaduženosti privrede i dalje beleži međugodišnji rast od 1,7%, u februaru je on pao za više od četiri milijarde dinara.
Kod stanovništa međugodipšnji rast zaduženosti je u febuaru bio manji od 5%, a pre godinu dana je bio i veći od 7%.
Međutim, pored svega ovoga, banke ne odustaju od svojih rekordnih profita i drže kamatne stope visokima. Suprotno od očekivanja tržišta da pad inflacije povuče naniže i kamate, euribor kao njihova glavna komponenta zapravo raste. Tromesečni euribor (3M) početkom februara bio je na nivou 3,92, a sada je na 3,94, dok je onaj šestomesečni (6M) samo simbolično pao sa 3,903 na 3,902.
Februarskim rastom prekinuo se trend pada euribora, koji je započet krajem septembra, a koji se potom stabilizovao u januaru.
U odbranu svojih planiranih profita stale su i banke u Srbiji. Međubankarska kamata na dinarske pozajmice između banaka, srpski pandan euriboru – belibor, s padom je prekinula već krajem oktobra. Od tada je na nivou 5,7 odsto za tromesečni i 5,8 odsto za šestomesečni presek. U martu je zabeležen kratkotrajni pad, ali već danas su vrednosti „na starom“.
Kakva je situacija u Srbiji?
Kako će se martovski rast euribora i belibora odraziti na rate kredita i kamatne stope, tek ćemo videti, ali ono što sada znamo je da je dosadašnja „stabilizacija“ ovih međubankarskih stopa donela skuplje kredite nekim dužnicima u Srbiji.
Prema podacima NBS, ponderisana kamatna stopa za keš kredite u dinarima skočila je za ročnost do godinu dana sa 11,29 u decembru na 14,05 odsto u januaru.
Za kredite u evrima taj skok je još veći – sa 2% na 5%. Doduše, treba uzeti u obzir da je tih 2% bilo izuzetak jer približnije trendu su vrednosti od 4,2% iz novembra i 3,78% iz oktobra.
Kod gotovinskih kredita s rokom otplate od godinu dana do pet godina, kamate nisu tako jednosmerne. Kada su dinarske pozajmice iz ove kategorije u pitanju, kamatna stopa je 3,3%, odnosno sa 14,14% a 13,67%.
Ali, ovo je izuzetak, jer kod kredita u evrima je porasla za oko 17%, odnosno sa 3,45% na 3,71%.
Izvor: 24 sedam
