Može li da zaživi Miškovićeva ideja o osnivanju regionalne berze, stručnjaci kažu – teško

„Ta ideja je odlična, ali Mišković je jedan od najvećih kapitalista u Srbiji, pa nije doprineo ni razvoju domaće berze i na njoj listirao svoje firme. Možda Mišković čeka da se napravi ta berza, pa da listira svoje kompanije. Makar je bolje da je rekao, nego da nije“, naveo je broker Nenad Gujaničić.

Dodao je da, kada bi se formirala regionala berza, na njoj bi se pojavile velike kompanije i bila bi prepoznata u globalnim okvirima, ali, kako kaže – „zemlje bivše Jugoslavije ne mogu da se dogovore ni oko lige u fudbalu, a kamoli o tržištu kapitala jer su različiti interesi i regulative njihovih berzi“.

Miroslav Mišković je na Kopaonik biznis forumu rekao da su mnogi ljudi koji imaju novac „kupovali nekretnine i oni su odigrali najbolje što može u poslednjih 20, 30 godina i zaštitili vrednost novca“, a sada „bivša Jugoslavija mora da uloži u berzu, jer bi uz dobru propagandu i marketing mogli da trguju akcijama“.

Kada bi se formiralo regionalno tržište, prema rečima Gujaničića, funkcionisalo bi po principima svetskih berzi, na njemu bi se pojavile i najveće regionalne kompanije, region bi bio „vidljiv“ i za svetske investitore. Na ove male, kako je rekao, lokalne „berzice“ neće doći veliki investicioni fondovi koji upravljaju milijardama evra kad su prometi na njima manji i od milion evra, ali u Evropi se ujedinjuju berze.

„Beogradsku berzu nisu voleli ni kapitalisti, ni država“

Da bi se napravilo zajedničko tržište, kako je rekao Gujaničić, trebalo bi prvo napraviti domaću berzu, ali to nije jednostavno, čak i da postoji politička volja, a ne postoji jer ni političari ne vole da se kontrolišu preko držvnih kompanija, pa stoga „treba dosta kockica da se složi“.

„Beogradsku berzu nikad nisu voleli ni domaći kapitalisti ni država, koja i dan danas izbegava da listira kompanije u kojima je dominantan akcionar ili stopostotni vlasnik. I multinacionalne kompanije u Srbiji preuzimaju stopostotnu kontrolu, a to je posledica lošeg domaćeg privrednog ambijenta gde je poštovanje manjinskih akcionara na niskom nivou i samim tim kapitalisti znaju da posedovanje manjinskog paketa za njih ništa ne znači“, rekao je Gujaničić.

Berza je, prema njegovim rečima, bila mesto gde su kupovane kompanije jer je reprivatizacija bila po što je moguće nižoj ceni, a sada bi ti vlasnici kompanija možda i želeli da iskoriste prednosti koje berza daje, ali nažalost sada je urušena i na gorom je nivou nego pre 20 godine. Dodao je da berza ne trpi anomalije koje postoje u poslovnom ambijentu Srbije, a to je pre svega nejednakost svih tržišnih učesnika, nedostatak institucija koje bi obezedile njeno funkcionisanje, a i bočnih institucija, kao što su sudstvo i policija.

Gujaničić je rekao da strane investicije u Srbiju dolaze zbog subvencija i ne dotiče ih loš poslovni ambijent.

Promet akcija na Beogradskoj berzi je prošle godine, naveo je Gujaničić, bio 40 odsto niži nego za vreme pandemije „kada je promet bio katstrofalan“, na nivou kladionica i iznosio 26-27 miliona evra, a 2007. godine promet je bio 1,8 milijardi evra i na nivou stranih investicija. Dodao je da je tržište akcija u goroj situaciji nego 2001. na početku privatizacije. Zbog takvog stanja i malog prometa ni cena akcije, kako je rekao, Naftne industrije Srbije od 800 dinara, nije realna.

Izvor: N1