Ukupni domaći krediti su u 2023. godini povećani za 1,1 odsto, pri čemu su krediti privredi povećani za 0,9 odsto, a krediti stanovništvu za 1,2 odsto, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).
Kreditna aktivnost je, prema ovom izveštaju, lane usporavala, pri čemu su ukupni krediti od septembra do novembra zabeležili neznatan međugodišnji pad, na šta su uticale više kamatne stope na kredite zbog zaoštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije.
Na usporavanje kreditne aktivnosti su uticali i pooštreni kreditni standardi banaka ali je ipak u decembru zabeležen oporavak kreditne aktivnosti, tako da je godina, međugodišnje posmatrano, završena s blagim rastom kreditne aktivnosti.
Kada je reč o kreditima privredi na njihovo stanje uticalo je dospeće kredita iz garantnih šema, a kod kredita stanovništvu od septembra privremeni negativan uticaj na stanje kredita potiče i od računovodstvenog tretmana potraživanja po osnovu stambenih kredita zbog donošenja odluke o ograničavanju kamatnih stopa na ove kredite.
Ukupni domaći plasmani banaka nemonetarnom sektoru, koji, pored potraživanja po osnovu kredita, obuhvataju i potraživanja po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti, kamata i naknada, kao i ostala potraživanja, povećani su u sličnoj meri, za 1,1 odsto u 2023. godini.
Krediti privredi su tokom četvrtog tromesečja povećani za 8,4 milijarde dinara, ili za 0,5 odsto, a rast je vođen rastom investicionih i kredita za likvidnost i obrtna sredstva.
Takva kretanja su uticala na to da učešće investicionih kredita u ukupnim kreditima privredi krajem godine bude povećano na 41,9 odsto, a učešće kredita za likvidnost i obrtna sredstva na 46,8 odsto.
Izvor: Blic
