Nekretnine u Beogradu prodaju se sve manje – za samo godinu dana, promet u prestonici smanjen je za čak 32,15 odsto, a istovremeno, cene kvadrata povećane su za 5,79 procenata
Stručnjaci za nekretnine za “Novu” kažu da je jedan od glavnih krivaca za ovakvo paradoksalno stanje na tržištu oskudna ponuda, a otkrivaju i da li bi u Srbiji, kao širom Evrope, cene kvadrata mogle uskoro da krenu nadole.
Tražnja za stanovima u Srbiji, a prvenstveno u Beogradu, drastično pada, a najveći pad prometa zabeležen je u prestonici, gde je kupoprodaja opala za 32,15 odsto, što pokazuju najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Istovremeno sa padom prometa, očekivano bi bilo da padaju cene, ali je situacija potpuno drugačija, jer cene zapravo nastavljaju da rastu, a samo u Beogradu je kvadrat za godinu dana poskupeo za 5,79 odsto – što možda na prvi pogled ne deluje “strašno”, ali s obzirom na ogroman pad tražnje, jeste iznenađujuće.
Uroš Jovanović iz agencije “Art nekretnine” za “Novu” objašnjava da je razlog za ovoliki “disbalans” u tražnji i cenama zapravo ponuda. Prema njegovim rečima, trenutna ponuda na tržištu nekretnina je oskudna, i zbog toga su cene nastavile da rastu. Drugi razlog, kako to vidi Nikola Čobić, agent u agenciji za nekretnine “City expert”, jeste novogradnja koja “vuče” cene naviše.
“Novogradnja je i dalje skupa, ona i utiče na to da zvanični podaci pokazuju rast cena. Starogradnja s druge strane stagnira”, kaže Čobić za “Novu”.
Jovanović ističe da je zanimljivo to što je januar doneo povećanje tražnje, odnosno njen “povratak”. Kada se na to doda i dalje loša ponuda, Jovanović ne vidi da bi cene uskoro mogle da padnu.
“Cene definitivno jesu ‘udarile u plafon’, a u obzir treba uzeti i to što se ljudi više raspituju, što će najverovatnije dovesti i do povećanog broja kupoprodaja. Tako da očekujem da će cene ostati na ovom nivou još neko vreme”, zaključuje on.
Razliku može da napravi starogradnja
Agent Čobić objašnjava da bi potencijalnu razliku mogle da naprave nekretnine u starogradnji. Prema njegovim rečima, razlika u ceni koja je u oglasu i one iz kupoprodajnog ugovora može da bude i po 20 do 25 odsto, a od svih stanova u starogradnji, njih 80-85 odsto je precenjeno.
“Onda kada vlasnici stanova budu shvatili da ne mogu da prodaju stanove po previsokim cenama, pa one padnu za makar pet do 10 odsto, biće vidljiva razlika u starogradnji i novogradnji”, priča nam Čobić.
Agent Čobić dalje objašnjava da bi u tom slučaju bila veća razlika u cenama stanova u novogradnji i starogradnji, a tržište bi tada izgledalo drugačije nego sada.
“Tada bi, recimo, kvadrat u starogradnji bio 2.500, a u istom kraju grada, u novogradnji oko 3.000 ili 3.100. Onda bi ljudi kupovali više starogradnje, jer bi i razlika bila veća. Sada, kada je starogradnja 2.800, kupuje se više novogradnje jer je razlika manja”, kaže naš sagovornik.
U Evropi cene padaju
Dok cene nekretnina u Srbiji nastavljaju da rastu, u Evropi je situacija ipak povoljnija za potencijalne kupce. Prema podacima Eurostata za treći kvartal 2023. godine, u 10 od 27 zemalja, zabeležen je pad cena. Najveći pad, pokazuju ovi podaci, zabeležen je u Luksemburgu, gde su cene snižene za 13,63 odsto za godinu dana, dok su kvadrati u Nemačkoj pojeftinili za 10,23 procenta.
Takođe, za 6,98 odsto pojeftinile su nekretnine u Finskoj, a 4,23 u Švedskoj i 3,77 u Holandiji.
Jovanović za “Novu” objašanjava da su razlog za to navike. Prema njegovim rečima, ljudi u Srbiji koji imaju veću sumu novca na raspolaganju, neće taj novac investirati na berzu, već će kupiti nekretninu.
U zavisnosti od mogućnosti, neko kupi garažu, neko garsonjeru, a neko penthaus – ali su nekretnine i dalje veoma popularno mesto za ulaganje, a tako razmišljaju i Srbi koji žive u državama EU, ali stanove kupuju kod nas.
(Nova)
