Kada je sredinom marta kriza američkih regionalnih banaka zapljusnula tržište, podsetila na 2008. i obrisala sve dobitke s početka godine, malo ko se usudio da pomisli da će 2023. biti jedna od najboljih berzanskih godina.
Pažnja investitora sa sanacije bankarskog sektora brzo je prešla na temu generativne veštačke inteligencije koja je bila glavni pokretač tehnološkog sektora, a samim tim i celog tržišta. Uporedo, Fed je u julu zaustavio intezivni ciklus dizanja kamata, da bi potkraj godine došla i konačna potvrda da sledi period spuštanja kamata. Ova promena narativa povukla je naviše i druge sektore koji su tokom godine bili u senci tehnologije, tačnije nekolicine dominantnih kompanija.
Dobitak od skoro 25 procenata
Indeks S&P 500 priveo je prošlu godinu kraju sa dobitkom od skoro 25 procenata, dok je Nasdaq, satkan od tehnoloških akcija, porastao oko 44 odsto. Oštar pad prinosa na tržištu obveznica doneo je snažne dobitke i vlasnicima dužničkih hartija, dok se zlato krajem godine vinulo na nove rekordne vrednosti usled geopolitičkih previranja i očekivanog perioda spuštanja kamata. Rasterećenost investitora u pogledu percepcije rizika povukla je naviše i kripto tržište, delimično i usled najava da bi američki regulator uskoro mogao da odobri ETF-ove na ovu vrstu aktive.
I kao što je u 2022. bilo skoro nemoguće naći klasu aktive u kojoj se investitor mogao sakriti, osim u akcijama naftnog sektora, 2023. je bila plodonosna na većini frontova. Izgledi za 2024. biće omeđeni nekolicinom faktora koji su dominirali i u godini na izmaku: brzina pada kamata i Fed-ovo balansiranje između inflacije i privrednog rasta, oporavak korporativnih profita koji će u velikoj meri zavisiti od efekata primene veštačke inteligencije, te geopolitička trvenja koja će verovatno dobijati na značaju kako se politike centralnih banaka postepeno budu povlačile sa glavne scene.
Fed ostaje i dalje važan – Poslednje zasedanje Fed-a u 2023. donelo je priličnu relaksiranost ulagača te je više od polovine ovogodišnjih dobitaka S&P-a skoncentrisano u poslednja dva meseca. Ključne reči koje su investitori čekali bila je potvrda da je intenzivni ciklus kamata završen i da će sledeće godine uslediti obrnuti trend što je bila tema koju su zvaničnici ove centralne banke do tada skidali sa dnevnog reda. Fed sada očekuje tri smanjenja kamate od po 25 procentnih poena u 2024. godini, dok tržište ide nekoliko koraka dalje i vidi kamatu za 12 meseci na nivou od četiri procenta.
Kojom putanjom će ići ova ključna tema za finansijska tržišta ove godine zavisiće u prvom redu od uspeha ove centralne banke u misiji koja se početkom 2023. činila gotovo nemogućom – visokim kamatama zauzdati inflaciju, a pride ne ugušiti privrednu aktivnost. Iako se čini da je ovaj posao uspešno obavljen, očekivano usporavanje američke privrede u narednoj godini (Fed očekuje rast od 1,4 odsto) ostaviće ovo balansiranje centralne banke na još tanjoj žici.
Privredni rast zavisiće od kamata
A privredni rast u velikoj meri zavisiće upravo od ambijenta visokih kamata odnosno od sposobnosti kompanija da podnesu visoke troškove finansiranja i pride ne doprinesu većem povećanju nezaposlenosti (Fed očekuje rast nezaposlenosti sa 3,8 na 4,1 odsto). Istorijski posmatrano, jaz između viših prinosa na obveznice i troškova finansiranja kompanija ide i do 18 meseci pa se sa velikom verovatnoćom može reći da će se kompanije sa nepovoljnom strukturom finansiranja u narednoj godini susresti sa daleko krupnijim problemima.
Rast troškova finansiranja korporacija se tek očekuje
Rizici rasta korporativnih profita – Nakon recesione godine za korporacije u kojoj su profiti kompanija pali oko četiri odsto, tržišni učesnici predviđaju niske dvocifrene stope rasta u 2024. i 2025. godini. Ovaj scenario zvuči prilično optimistično, gotovo kao opredeljenje investitora u ovom ciklusu da je Fed uspešno okončao misiju i inflaciju i recesiju pohranio u istoriju.
Međutim, neće samo ambijent visokih kamata biti izazov za korporativne profite. Pooštreni uslovi finansiranja svakako će biti jedan od ključnih rizika po ostvarivanje očekivanih stopa rasta, ali ništa manje osetljivo mesto neće biti potrošački sentiment, od neprocenjive važnosti u privredi u kojoj lična potrošnja čini oko 70 procenata BDP-a.
Kumulirana štednja tokom pandemije, usled smanjene potrošnje i podebelih fiskalnih podsticaja američke države, faktički je istopljena, što između ostalog rezultira rekordnim rastom zaduženja po kreditnim karticama. Pritisak na potrošački sentiment doneće i studentski krediti koji su od pre koji mesec, nakon dugog moratorijuma, ponovo postali veoma važna rashodna stavka u velikom broju američkih domaćinstava.
Posmatrano sa biznis strane, ovogodišnja tema generativne veštačke inteligencije donela je veliki rast tržišta, premda su konkretnu korist u bilansima zabeležile samo one kompanije (da ne kažemo jedna jedina) koje su ponudile ulaznicu za ovo novo polje tehnološkog napretka.
Kompanije koje nude tehnološka rešenja i konkretnu primenu novog alata i dalje po ovom osnovu imaju samo projekcije novčanih tokova pa ne bi trebalo da iznenade pojedinačna razočarenja usled odlaganja očekivanih profita u dalju budućnost. Ova tema je naročito osetljiva s obzirom na potpunu dominaciju velikih tehnoloških kompanija – sedam najvećih predstavnika sektora trenutno drži ponder od 30 odsto u indeksnoj korpi, veći nego što je tokom istorije činio skup bilo kojih sedam kompanija.
Investitori očekuju dvocifrene stope rasta profita u 2024. i 2025. (indeks S&P 500)
Geopolitika kao tržišna svakodnevnica – Rastući efekti globalizacije teško da će ubuduće i jednu berzansku godinu ostaviti bez značajnog uticaja geopolitičkih dešavanja. Početak rata u Ukrajini u 2022. raspirio je inflaciju putem cene energenata i poremećaja u lancima snabdevanja, dok je sukob na Bliskom istoku bio okidač za, istina kratkoročni, rast cene sirove nafte i porast generalne neizvesnosti.
Taman da se ne desi nijedan novi geopolitički događaj, samo ova dva sukoba velikih razmera kojima se ne nazire ishod mogu imati velikog uticaja na tržišna kretanja i u 2024. Kao latentna opasnost kontinuirano tinja sukob vodećih svetskih privreda, američke i kineske, koji se u prošloj godini uglavnom ogledao kroz sankcije američke administracije na sofisticirane čipove za sisteme koji koriste veštačku inteligenciju.
Nema sumnje da će period pred nama otvoriti i neke nove, nepredvidljive frontove ovih dveju globalnih sila, dok tajvansko pitanje ostaje ključna tačka koja bi u negativnom scenariju mogla prestavljati vrhunac usijanja odnosa.
Na strani predvidljivih političkih događaja, u novembru se održavaju novi američki predsednički izbori koji svakako imaju značajan uticaj na kretanje tržišta akcija. Istorijski podaci govore da tržišta akcija mahom beleže rast vrednosti u izbornoj godini, a on je posebno izražen u godini kada je dolazilo do reizbora predsedničkog kandidata. Nešto više od tri godine Bajdenove administracije obeležile su pre svega pandemija, visoka inflacija i intezivan rast kamata, ali je indeks S&P 500 u ovom periodu ipak zabeležio rast negde oko nivoa istorijskog proseka od oko 36 procenata.
Nenad Gujaničić, Momentum Securities
(Bif.rs)
