“Srbija ima veću inflaciju i brži rast BDP-a u odnosu na evropske zemlje”

„Osnovni trendovi su slični ostvarenim u evropskim zemljama, s time što je inflacija u Srbiji viša, a rast BDP brži“, rekao je Arsić.

Procenjuje se, kako je naveo, da je zbirni uticaj jednokratnih faktora na rast privrede u ovoj godini iznosio oko jedan procentni poen, što znači da bi bez njih bio ostvaren rast privrede od oko 1,5 odsto.

Na ubrzanje rasta BDP u narednoj godini uticaće, prema njegovim rečima, rast realnih dohodaka usled obaranja inflacije i očekivani blagi oporavak evropskih privreda, dok će visoke kamatne stope uticati na usporavanje privrednog rasta.

Inflacija kontinuirano opada

Od marta ove godine inflacija u Srbiji, kako je rekao, kontinuirano opada, kao rezultat kombinovanog uticaja domaćih i međunarodnih faktora. Od domaćih faktora presudan uticaj, prema njegovim rečima, na obaranje inflacije imala je restriktivna monetarna politika, koje je uticala na pad kreditne aktivnosti i usklađivanje domaće tražnje sa ponudom.

„Praktično fiksni kurs dinara prema evru i stagnacija nominalnih zarada u proteklom delu godine uticali su na otklanjanje troškovnih faktora inflacije. Od međunarodnih faktora na smanjenje inflacije je značajno uticao pad cena energenata i drugih primarnih proizvoda, ali i opšiti pad cena u zemljama trgovinskim partnerima Srbije. Očekuje se da će prosečna inflacija u Srbiji u ovoj godini biti oko 12,4 odsto, što predstavlja treću najvišu inflaciju u Evropi, posle Mađarske i Turske“, rekao je Arsić.

Iznad prosečna inflacija u Srbiji, ocenio je, posledica je preterano ekspanzivne fiskalne politiike tokom prethodne dve-tri godine, kašnjenja sa početkom primene restriktivne monetarne politike, kao i povećanje cena energenata u ovoj godini.

U narednoj godini inflacija prepolovljena

U narednoj godini očekuje se, kako je naveo, da će inflacija biti više nego prepolovljena i da će iznositi manje od pet odsto, uz opadajući trend, pa bi u drugoj polovini naredne godine ušla u ciljni interval Narodne banke Srbije (NBS).

Inflacija bi, prema njegovim rečima, mogla da bude iznad tog nivoa, ukoliko značajnije porastu cene energenata i drugih primarnih proizvoda na svetskom tržištu ili ako monetarna i fiskalna politika budu ekspanzivnije nego što je najavljeno.

Arsić je naveo da na tržištu rada u ovoj godini nije bilo značajnijih promena, stopa nezaposlenosti u prva tri kvartala iznosila je u proseku 9,6 odsto, što je identično kao u istom periodu prethodne godine, a unutar godine ta stopa varira pod uticajem sezonskih faktora.

„U prva tri kvartala realne zarade su povećane za jedan odsto, pri čemu se međugodišnji rast realnih zarada povećava iz kvartala u kvartal, kao posledica relativno stabilnih nominalnih zarada i opadajuće inflacije“, rekao je Arsić.

Dodao je da se u narednoj godini očekuje blago poboljšanje stanja na tržištu rada, koje će se realizovati kroz smanjenje stope nezaposlenosti i rast realnih zarada.

Naveo je da bi stopa nezaposlenosti u narednoj godini mogla biti ispod devet odsto, a da će osnovni pokretači smanjenja stope nezaposlenosti biti povećanje broja zaposlenih i smanjenja radne snage, usled negativnog prirodnog priraštaja.

Veliki nedostatak radne snage u Nemačkoj, uprkos neizvesnom oporavaku nemačke privrede, predstavlja, kako je ocenio, jedan od faktora koji će uticati na smanjenje nezaposlenosti i rast zarada u Srbiji u narednoj godini.

„Prognoziramo da će realni rast zarada u narednoj godini iznositi između tri i četiri odsto, što je iznad očekivanog rasta privredne aktivnosti i produktivnosti“, rekao je Arsić.

Na rast zarada u narednoj godini uticaće, kako je rekao, visoko povećanje minimalne zarade kao i relativno visoko povećanje zarada u javnom sektoru.

U proteklom delu godine ostvareno je, prema rečima Arsića, značajno poboljšanje pokazatelja u spoljnoekonomskim odnosima, deficit tekućeg bilansa u prva tri kvartala ove godine iznosio je samo 1,6 odsto BDP-a, dok je u istom periodu prošle godine iznosio 7,8 odsto BDP-a.

Deficit oko 3 odsto BDP-a

Smanjenje deficita u tekućem platnom bilansu posledica je, kako je naveo, smanjenja deficita u trgovini roba i usluga sa 13,5 odsto BDP-a u prva tri kvartala prošle na 4,8 odsto BDP-a u istom periodu ove godine.

Manji deficit u trgovini i tekućem platnom bilansu u odnosu na prošlu godinu najvećim delom je, prema njegovim rečima, posledica otklanjanja problema u energetskom sektoru, ali i poboljšanja odnosa između izvoznih i uvoznih cena na svetskom tržištu.

Dodao je da se procenjuje da će deficit tekućeg bilansa u 2023. godini iznositi između dva i 2,5 odsto BDP-a, što će biti najmanji deficit u poslednjih 15-tak godina.

U narednoj godini se, kako je rekao, očekuje povećanje deficita tekućeg bilansa na oko tri odsto BDP-a, usled realnog jačanja dinara kao i rasta jediničnih troškova rada.

Arsić je kazao da je opšti bilansni okvir za fiskalnu politiku u narednoj godini solidno postavljen, planirani fiskalni deficit od 2,2 odsto BDP-a je „primeren relativno visokom javnom dugu Srbije, koji je rezultat izrazito ekspanzivne fiskalne politike koja je vođena od 2020. godine“.

Da se uvedu socijalne penzije

„Glavni fokus fiskalne politike u narednim godinama, uz nastavak daljeg smanjenja fiskalnog deficita, trebao bi da bude unapređenje njene pravičnosti i efikasnosti. Za unapređenje pravičnosti ključno je da se dodatno poveća progresivnost oporezivanja dohotka građana, povećaju rashodi za socijalnu pomoć i uvedu socijalne penzije za stara lica bez prihoda“, rekao je Arsić.

Dodao je da stvaranje uslova za brz privredni rast i postepeno sustizanje zemalja srednje i zapadne Evrope zahteva dodatno povećanje učešća produktivnih rashoda u BDP.

Srbija je tokom poslednje nekoliko godina značajno povećala javne investicije, ali je, kako je rekao, za sustizanje razvijenih zemalja neophodno povećanje ulaganja u obrazovanje i naučna i tehnološke istraživanja.

Brojna istraživanja pokazuju da je, rekao je Arsić, efikasnost države u Srbiji na niskom nivou.

„Javne investicije po pravilu kasne, cene njihove realizacije su veće od sličnih projekata u drugim zemljama, rezultati učenika u osnovnim školama na PISA testovima su znatno slabiji nego u zemljama Centralne Evrope, a već duže od decenije nema znakova njihovog poboljšanja“, rekao je Arsić.