Saxo banka ima bombastične prognoze za 2024. godinu
Porez na bogatstvo u EU-u, “kraj kapitalizma” u SAD-u i velika zdravstvena kriza uzrokovana lekovima za gojaznost samo su neka od “nečuvenih predviđanja” koja je Saxo Bank iznela u izveštaju objavljenom u utorak.
Ulaskom u 2024, danska investiciona banka sugeriše da je svet na “tački preokreta, s poznatim putem iz prošle decenije koji se približava kraju”.
Predviđanja su fokusirana na “niz malo verovatnih, ali nedovoljno cenjenih” događaja koji bi, da se dogode, “kreirali šokove na finansijskim tržištima”. Prognoze ne predstavljaju službena stajališta banke.
„Sve je u provociranju misaonih procesa, a ono što sam otkrio u poslednju 21 godinu jeste da se odborima sviđa kada planiraju unaprijed, centralnim bankama to se sviđa zbog smanjenja rizika i mislim da ga naši klijenti vole jer je zanimljiv — to je kao da ste za dobrim razgovorom za večerom gde se ljudi međusobno sukobljavaju,” rekao je Steen Jakobsen, glavni investicioni direktor Saxo banke za CNBC u utorak.
Budući da Evropska unija (EU) zahteva više sredstava za skup dugoročnih političkih ciljeva, uključujući ublažavanje klimatskih promena, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i rat u Ukrajini, vođa strategije kapitala Saxo banke Peter Garnry sugerisao je da bi čelnici bloka mogli implementirati 2% bogatstva porez, prenosi SEEbiz.
Bogatima povećati porez
To bi bilo verovatnije ako stanovništvo “shvati koliko malo milijarderi zapravo igraju na porezima”, spekulisao je, dok društveni nemiri često tinjaju širom kontinenta.
Citirajući Globalni izveštaj o utaji poreza za 2024, Garnry je primetio da uprkos ogromnom sistemu socijalne pomoći u poređenju sa SAD-om, EU ima 499 milijardera (izraženo u američkim dolarima) koji plaćaju najniži lični porez u postotku bogatstva u poređenju s milijarderima iz Severne Amerike i Istoka Azija.
“Milijarderi u Francuskoj imaju stopu dohotka pre oporezivanja na nivou američkih milijardera uprkos činjenici da cjelokupno stanovništvo plaća između 46-50% prosečnog poreza, kršeći temeljno načelo reciprociteta. U Holandiji je još bolje biti milijarder jer je prosečna poreska stopa ispod one koju plaćaju američki milijarderi”, istakao je Garnry.
Porez na bogatstvo od 2% za milijardere iz EU prikupio bi 42 milijarde eura (45,5 milijardi dolara) za finansiranje ključnih političkih ciljeva, dok bi širi porez od 2% za multimilijunere to mogao podići na 100-150 milijardi eura, predviđa Garnry.
“Moderna verzija Robina Huda u EU potresa evropsku industriju luksuza. Nedavne studije pokazale su jaku korelaciju između potrage za luksuznim predmetima i razina prihoda i nejednakosti u bogatstvu”, predvidio je Garnry.
“Novi porez na bogatstvo Evropske komisije odmah smanjuje tržišna očekivanja za potražnjom za luksuznom robom u budućnosti i ulagači odbacuju evropske luksuzne dionice”, dodao je.
To bi značilo da će deonice francuskog luksuznog diva LVMH, druga najveća evropska kompanija po tržišnoj kapitalizaciji, pasti 40%, dok bi proizvođači luksuznih vozila poput Porschea i Ferrarija takođe padati, nagađa se u izvještaju.
Globalne stope gojaznosti raste
No, stratezi kompanije Saxo kažu da to stvara rizik da zavisnost od lekovaza gojaznost raste do te mere da stanovništvo smanjuje fizičku aktivnost i povećava unos nezdrave hrane.
“Globalne stope gojaznosti kod odraslih porasle su sa sadašnjih 39% na 45% u 2024, donoseći niz drugih nuspojava, poput porasta učestalosti dijabetesa ili čak naglog porasta srčanih bolesti, više povreda zbog smanjene snage mišića i generalno smanjenje efikasnosti imunološkog sistema. Povećani broj bolesti i bolovanja uzrokuju pad globalne produktivnosti”, projektovali su Garnry i njegov kolega strateg Charu Chanana u izvještaju.
U sve neizvjesnijoj geopolitičkoj pozadini, viši strateg za fiksne prihode Saxo Althea Spinozzi pretpostavila je da bi američka vlada mogla biti prisiljena da dodatno poveća potrošnju za odbranu dok bi Federalne rezerve možda ipak trebalo da pooštre monetarnu politiku usred drugog talasa inflacije.
Kako bi se izbegli socijalni nemiri, Kongres bi mogao biti prisiljen da poveća fiskalnu potrošnju, šaljući budžetski deficit iznad 10% BDP-a, što znači da vlada mora hitno podsticati potražnju za američkim državnim obveznicama.
