Šta ekonomiju Srbije i zemlje regiona čeka sledeće godine
Kraj godine obično je vreme kada stručnjaci pokušavaju da prognoziraju šta nas čeka u narednom periodu. Analitičari Erste grupe objavili su svoje prognoze ekonomskih kretanja u 2024. za osam zemalja Srednje i istočne Evrope (CEE). Analizom su obuhvaćene Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovenija, Slovačka i Srbija.
Sledeće godine očekuje se slabljenje rasta globalne ekonomije, uključujući i veliku kinesku ekonomiju, čija bi stopa rasta, prema očekivanjima, trebalo da opadne. Ali, ono što bi zemlje CEE regiona trebalo da zabrine jeste stagnacija ekonomija evrozone, a pogotovo slabljenje nemačke ekonomije, koja se decenijama percepira kao motor evropske ekonomije i važan je trgovinski partner gotovo svih u analizi posmatranih zemalja, pa tako i Srbije.
Srbija i Rumunija s najvećim rastom
Postoji i nekoliko faktora koji bi mogli pozitivno da utiču na ekonomski rast analizom obuhvaćenih zemalja. Pre svega, očekuje se rast lične potrošnje. Naime, i realni rast plata, uz pad inflacije mogao bi da bude potpora rastu potrošnje domaćinstava. S druge strane, povećani troškovi života, nakon dvocifrene inflacije koju smo imali, mogli bi usporiti taj rast.
Prema prognozi, Srbija bi sledeće godine trebalo da ostvari rast BDP-a od 3,3 odsto, a godinu nakon toga i 3,6 odsto dok je prosek promatranih osam zemalja 2,5%. To je ujedno i najveći prognozirani rast u posmatranom regionu i osim Srbiju to stopu ostvariće i Rumunija dok će ostali imati niži nivo rasta – sledeća je Mađarska sa 3,2% i četvrta Hrvatska sa 2,4% dok će naslabije napredovati Češka – 1,8%.
Dobri i kada je reč o javnom dugu
Što se tiče javnog duga, prognoza je da će u sledećoj godini pasti na 51,5% BDP-a po čemu će Srbija biti lošija jedino od Češke – 46,3% i Rumunije 49,7%. Treći ćemo biti i u 2025. sa blagim padom javnog duga na 51,1% i ponovo ćemo biti iza Češke (46,3%) i Rumunije (49,5%).
Izvor: Forbes/Bif.rs
