Forbes Srbija: Kreditni biro prelazi u ruke Narodne banke Srbije
Skoro dve decenije nakon što je Udruženje banaka Srbije (UBS) osnovalo Kreditni biro, koji vodi podatke o zaduženosti privrede i građana, on će preći u ruke Narodne banke Srbije (NBS), saznaje Forbes Srbija.
To finansijsko telo počelo je sa radom 2004. kao organizacioni deo UBS, na osnovu Ugovora o osnivanju između banaka i Udruženja. Iste godine Kreditni biro krenuo je sa izdavanjem izveštaja za građane, a 2006. i sa izveštajima za pravna lica i preduzetnike.
Prema navodima izvora Forbes Srbija dobro upućenog u dešavanja u Udruženju banaka Srbije, već se nekoliko meseci priprema „selidba“ Kreditnog biroa pod okrilje NBS.
To je, prema rečima izvora Forbsa, izazvalo zabrinutost zaposlenih u UBS i same struke, a postavlja se i pitanje tehničkog prilagođavanja rada Kreditnog biroa sistemu Narodne banke.
„Kreditni biro je srce Udruženja kada je reč o prihodima, jer više od 90 odsto prihoda UBS dolazi iz Biroa. Naknade za članarinu koje banke plaćaju Udruženju nisu mnogo značajne jer predstavljaju jedva 10 odsto finansiranja UBS. Kada Kreditni biro izađe iz UBS ono će ostati bez većeg dela prihoda“, navodi izvor.
Forbes Srbija postavio je pitanja o eventualnom prelasku Kreditnog biroa u NBS i samoj Narodnoj banci Srbije. Iako nisu izričito ni demantovali, ni potvrdili naša saznanja, jasno je da veruju da bi od toga svi imali koristi.
„Ako i kada do realizacije ovakvog projekta – od kojeg bi značajnu korist u vidu sigurne, precizne i ažurne evidencije, mogli da imaju građani i privreda, ali i banke i svi drugi učesnici i korisnici finansijskog sistema u Srbiji – potencijalno bude došlo, javnost će biti blagovremeno obaveštena“, rekli su za u NBS.
Plan da se Kreditni biro prebaci u nadležnost Narodne banke poznat je i bivšem generalnom sekretaru UBS, Vladimiru Vasiću, koji je vodio Udruženje do kraja marta ove godine.
„Nemam informacije o tome šta se dalje dešavalo sa tom idejom. Ovakav Kreditni biro formirao je UBS i za njegov rad dobio najbolje ocene, pa i od međunarodnih finansijskih institucija kao što su MMF i Svetska banka“, kaže Vasić za Forbes Srbija.
On ističe da Kreditni biro dobro radi i da nema razloga da se prebacuje u nadležnost druge institucije, ali da takvo rešenje ni po čemu nije sporno.
„Kreditni biro u nekim zemljama jeste u nadležnosti centralne banke, kao što je slučaj, na primer, u Crnoj Gori. S druge strane, u SAD imate tri različita kreditna biroa i sva tri su u rukama privatnika. Rešenja za kreditne biroe u svetu su šarolika“.
Vasić naglašava da ukoliko dođe do „premeštanja“ Kreditnog biroa u NBS, treba voditi računa o tehničkom prilagođavanju dva sistema.
„Svaka promena softvera ili prilagođavanje su veoma osetljivi. Tu treba biti izuzetno oprezan. Dok sam bio u Udruženju banaka uradili smo ‚apgrejd‘ sistema Kreditnog biroa koji je prošao glatko. Niko nije osetio tu promenu. Sistem je sve vreme radio, nije stao ni na sekund. Ali takve stvari su kao operacija na otvorenom srcu. Jedna mala greška može biti kobna“, ističe.
