Rizici evropskog pohoda na štampanje evra
Evropski pohod na štampanje novca rizikuje da izazove spasavanje širom kontinenta jer vlade plaćaju cenu decenije jeftinog novca.
BNP Paribas je upozorio da postoji rastući rizik da će neke od najvećih ekonomija evrozone “možda morati da budu dokapitalizovane” jer Evropska centralna banka (ECB) nastavlja da smanjuje svoj bilans stanja.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je nedavno upozorio da su se centralne banke u bloku evra suočile s velikim gubicima od oko 55 milijardi evra samo u naredne dve godine, pri čemu će nemačka Bundesbanka “verovatno imati najveće i najupornije gubitke”.
U dokumentu analitičara MMF-a navodi se da će ovi gubici izbrisati rezerve nemačke centralne banke u potezu za koji će biti potrebno više od jedne decenije da se u potpunosti nadoknadi.
Vlasti u Nemačkoj i Holandiji već su priznale da bi spasavanje moglo biti potrebno kako gubici rastu, iako su u mogućnosti da prenesu minuse u svojim bilansima, za razliku od Banke Engleske.
ECB je kupila obveznice od 5 biliona evra tokom krize u evrozoni i pandemije u pokušaju da podrži ekonomije i smanji troškove zaduživanja. Ovo kvantitativno ublažavanje finansirano je stvaranjem novog novca za otkup obveznica, ocenjuje londonski The Telegraph.
Ključne ekonomije ostvaruju velike gubitke…
Međutim, ogroman portfolio duga u bilansima centralnih banaka sada gubi nakon brzog rasta kamatnih stopa. To je zato što centralne banke plaćaju više kamata komercijalnim bankama na rezerve nego što centralne banke zarađuju od kamata na svoje zalihe obveznica. Primorani su da zarone u rezerve kako bi nadoknadili razliku, napominje list.
Pol Holingsvort, glavni evropski ekonomista u BNP Paribasu, rekao je da “ključne ekonomije ostvaruju prilično velike gubitke… i pitanje je koliko dugo i koliko su duboki gubici tokom vremena?”
„To nije naš centralni problem, ali postoji rizik da će nacionalne centralne banke u nekom trenutku morati da budu dokapitalizovane. A to očigledno otvara fiskalna pitanja”, upozorio je on.
Holingsvortovi komentari sugerišu da bi vlade mogle biti prisiljene da smanje potrošnju ili povećaju poreze ako centralne banke zahtijevaju spasavanje.
ECB i Banka Engleske i dalje drže više od četvrtine nepodmirenog duga svojih vlada.
MMF je napomenuo da bi, ako bi se sve zalihe ECB-a prodale odjednom, to rezultiralo gubicima od bilion eura za eurosistem po tekućim tržišnim cenama, „brisanjem svih zaštitnih slojeva“ koji su na snazi da apsorbuju gubitke.
