Trošak jedne saobraćajne nezgode sa poginulim čovekom košta Srbiju oko 3,3 miliona evra, odnosno u proseku godišnje oko 4,1 milijardu evra, navela je Agencija za bezbednost saobraćaja. Ove troškove, Srbija planira da smanji novom Strategijom bezbednosti saobraćaja za period od 2023. do 2030. godine.
Opšti cilj Strategije jeste smanjenje broja poginulih i teško povređenih osoba za polovinu do 2030. godine, u odnosu na 2019. godinu i nula poginule dece u saobraćaju.
„Ukoliko se ovi ciljevi ostvare, u Srbiji će biti spašeno najmanje 1.382 života među kojima je 68 dece“, navodi se u Strategiji.
Tokom izrade strategije i pratećeg trogodišnjeg akcionog plana, sprovedena je analiza problema i razvijeni su ciljevi, pokazatelji, aktivnosti i troškovi za ostvarenje pet posebnih ciljeva.
Kako je naglašeno, strategija je donesena sa ciljem da Srbija bude među 10 najbezbednijih zemalja Evrope.
Prvom nacionalnom strategijom bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije za period 2015. do 2020. godine procenjeno je bilo da će reallozacijom mera iz nje biti spasen 2.121 život, odnosno smanjen broj za 9.528 teško povređenih lica i time ostvarena ukupna ušteda od najmanje 926,6 miliona evra.
Šta do sada nije urađeno?
Srbija je, zbog saobraćajnih nezgoda u periodu od 2015. do 2020. godine, izgubila ukupno 20,5 milijardi evra, odnosno u proseku oko 4,1 milijardu evra godišnje, što pokazuje da nisu dostignuti ciljevi iz prve nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja.
Ukupni godišnji društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u 2020. godini, nisu prepolovljeni u odnosu na 2011. godinu, što je bilo definisano kao opšti cilj prve nacionalne strategije za period od 2015. do 2020. godine.
U nedostatku zvanične nacionalne metodologije, za proračun troškova saobraćajnih nezgoda u Srbiji u 2019. godini, korišćena je metodologija Evropske komisije za procenu ukupnih društveno-ekonomskih posledica
saobraćajnih nezgoda.
Prema ovoj metodologiji, trošak jedne saobraćajne nezgode sa poginulim čovekom iznosi oko 3,3 miliona evra, trošak jedne saobraćajne nezgode sa teško povređenom osobom 498.591 evra, dok trošak jedne saobraćajne nezgode sa lakše povređenim iznosi 38.514 evra.
Tako su ukupni društveno-ekonomski troškovi saobraćajnih nezgoda u Srbiji u 2019. godini iznosili oko 4,1 milijardu evra.
„Uzimajući u obzir da je ukupni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije za 2019. godinu iznosio 46,1 milijardi evra, dolazi se do zaključka da je udeo troškova saobraćajnih nezgoda u ukupnom BDP-u Srbije 8,8 odsto„, navodi se u izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja.
Poredeći Srbiju sa ostalim zemljama Evrope, zaključuje se da Srbija ima najveći udeo ukupnih troškova saobraćajnih nezgoda u ukupnom BDP-u.
Postojeći sistem finansiranja bezbednosti saobraćaja odličan ali se ne primenjuje
Postojeći sistem finansiranja bezbednosti saobraćaja u Srbiji je od strane međunarodne zajednice i evropskih institucija ocenjen kao reprezentativan i jedan od najboljih na teritoriji Evrope. Međutim, odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja koje određuju način finansiranja bezbednosti saobraćaja se ne primenjuju u celosti, navodi se u izveštaju Agencije.
Zakon o nudžetskom sistemu ne prepoznaje način finansiranja sistema bezbednosti saobraćaja koji je utvrđen odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja, zbog čega je finansiranje sistema dovedeno u realnu opasnost.
Takođe, u izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja navodi se da su jedinice lokalne samouprave koristile samo trećinu sredstava u skladu sa svojim programima bezbednosti saobraćaja, pri čemu, najčešće, nije vršen stručni izbor optimalnih mera koje će se finansirati, niti je ovo vršeno transparentno.
Izmenom Zakona o bezbednosti saobraćaja propisano je davanje saglasnosti na lokalne programe bezbednosti, ali nisu predviđene sankcije, niti mehanizmi efikasne kontrole.
„Na državnom nivou, deo sredstava od novčanih kazni za prekršaje u saobraćaju koji ide u državni budžet, 70 odsto od ukupnih sredstava, ne koristi se za finansiranje mera i aktivnosti u bezbednosti saobraćaja“,navela je Agencija.
Međutim, kako je navedeno, nisu propisani drugi izvori finansiranja bezbednosti saobraćaja: novčane kazne od oportuniteta, sredstva prikupljena u postupku odlaganja krivičnog gonjenja, deo bruto premije obaveznog osiguranja vozila, deo akciza za gorivo, sistem projektnog finansiranja i tako dalje.
