Ko i kada sme da trguje dugovima građana prema bankama i osiguravajućim kućama

Banka potraživanje od građana sme da proda samo drugoj banci, kaže zakon, te je bilo kakvo drugo trgovanje ovim dugovima građana zabranjeno. Međutim, kada banka ode u stečaj – važe sasvim druga pravila. Slično je i kod osiguravajućih drušava – iako su tu propisi drugačiji, stečaj takođe donosi svoja pravila.

Dugovali su bankama i osiguravajućim kućama koje su otišle u stečaj. Sada duguju firmama koje su od stečajnog upravnika – Agencije za osiguranje depozita – otkupila ta potraživanja. Na dugačkoj listi dužnika su gotovo samo firme – aktivne i one koje su same u međuvremenu otišle u stečaj. Ali, ima i građana. Otkud njihovi dugovi u „paketu“ prodatih potraživanja?

U Izveštaju o stečaju koji je nedavno objavio Savet za borbu protiv korupcije, navodi se spisak teško naplativih potraživanja koje je Agencija za osiguranje depozita (AOD) kao stečajni upravnik banaka i osiguravajućih kuća u stečaju prodala u proteklih nekoliko godina.
Tako se, između ostalog, navodi i da je jedna od 11 firmi koje su od AOD otkupljivale dugove preduzeća prema bankama u stečaju i osiguravajućim društvima, otkupila potraživanja Evropa osiguranja u stečaju od – fizičkih lica.

Time su građani, umesto osiguravajućem društvu, postali dužni – nekoj privatnoj firmi.

U Odboru direktora Agencije za osiguranje depozita za portal N1 ukazuju da ne postoje zakonske prepreke za ustupanje potraživanja finansijskih institucija u stečaju od fizičkih lica, ali da Agencija za osiguranje depozita, uprkos tome, do sada nije ustupila nijedno takvo potraživanje banaka u stečaju.

Kada je reč o dugovima građana prema osiguravajućim društvima u stečaju, tu je, međutim, bilo prodaje potraživanja.

Prema navodima Agencije, reč je najvećim delom o potraživanjima osiguravajućeg društva po takozvanim regresnim pravima iz saobraćajnih nezgoda (kada, na primer, osiguravajuće društvo plati štetu koji je njen osiguranik načinio u saobraćajnoj nezgodi trećem licu, ali se ustanovi da je osiguranik vozio i štetu načinio pod dejstvom alkohola – tada će osiguravajuće društvo u posebnom postupku regresa da naplati od svog osiguranika koji je načinio štetu ceo isplaćeni iznos sa kamatom – prim. nov)

Ali pođimo redom – od banaka i osiguravajućih kuća koje aktivno posluju.

Sme li da se ustupi premija osiguranja

Kada skope ugovor o osiguranju, građani osiguravajućem društvu plaćaju takozvanu premiju osiguranja.

U Narodnoj banci Srbije za portal N1 objašnjavaju da dospelo potraživanje koje društvo za osiguranje ima, a da to nije premija osiguranja po osnovu ugovora o osiguranju, može biti ustupljeno u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) koje se odnose na ustupanje potraživanja ugovorom.

„Ukoliko je reč o ustupanju premije osiguranja od strane društva za osiguranje drugom licu, napominjemo da je članom 18. Zakona o osiguranju propisano da se na ugovor o osiguranju primenjuje Zakon o obligacionim odnosima. S tim u vezi, odredbe o ugovoru o osiguranju Zakona o obligacionim odnosima ne propisuju mogućnost ustupanja premije osiguranja, a posledice neplaćanja premije osiguranja propisane su članom 913. tog zakona“, kažu u NBS za portal N1.

A, pomenuti član zakona propisuje da, ako se premija ne plati – ugovor o osiguranju prestaje da važi po isteku 30 dana od dospelosti.

Kada je reč o ustupanju potraživanja društva za osiguranje u stečaju od strane stečajnog upravnika – Agencije za osiguranje depozita, ono je, navode u NBS – u nadležnosti te Agencije.

Šta je sa dugom prema bankama

Kada je u pitanju ustupanje potraživanje koje banka ima prema građanima koji nisu preduzetnici – ta je potraživanja, u skladu sa važećim propisima, moguće ustupiti isključivo drugoj banci, podsećaju u NBS.

„To znači da pravna lica koja nisu banke ne mogu kupovati potraživanja banke prema fizičkim licima (građanima)“, pojašnjava centralna banka.

Takav režim ustupanja potraživanja koje banke imaju prema korisnicima finansijskih usluga – fizičkim licima uspostavljen je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je počeo da se primenjuje 5. decembra 2011. godine.

Pri tome je, podsećaju, propisano da korisnik finansijskih usluga – fizičko lice zadržava sva prava koja su ugovorena, kao i pravo isticanja prigovora prema drugoj banci koje je imao i prema prvoj banci, „a druga banka ne može korisnika dovesti u nepovoljniji položaj od položaja koji bi imao da to potraživanje nije preneto i korisnik zbog toga ne može biti izložen dodatnim troškovima“.

Ovaj propisani režim ustupanja potraživanja odnosi se na aktivnu banku,koja ima sedište u Srbiji i dozvolu za rad od NBS.

„Zbog toga je važećim propisima predviđena aktivna uloga banke ustupioca potraživanja u procesu ustupanja potraživanja, počev od namere ustupanja do realizacije samog ustupanja – kako prema Narodnoj banci Srbije tako i prema korisniku“, pojašnjavaju u centralnoj banci.

Šta sme da se proda

U NBS ističu da je propisana obaveza banke da, pre donošenja odluke o ustupanju potraživanja od fizičkog lica drugoj banci, „proceni uticaj tog ustupanja na određene parametre poslovanja te da o nameravanom ustupanju obavesti Narodnu banku Srbije najkasnije 30 dana pre zaključenja ugovora o ustupanju, uz dostavljanje propisane dokumentacije“.

Takođe, propisano je i da banka o ustupanju potraživanja obavesti korisnika, pri čemu predmet ustupanja mogu biti potraživanja banke iz ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa i ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, pojašnjavaju u NBS.

„Ukazujemo i da je ustupanje potraživanja propisima iz nadležnosti Narodne banke Srbije prvi put uređeno Odlukom o upravljanju rizicima banke iz 2007. godine koja je stupila na snagu 1. jula 2008. godine, kojom je bilo predviđeno da banka može dospelo potraživanje da ustupi pravnom licu u Republici Srbiji koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću, pod uslovom da je pokušala da ga naplati od dužnika, pri čemu banka i ovo pravno lice ne mogu biti povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju banke, niti banka može to potraživanje istovremeno ustupiti većem broju pravnih lica“, navodi NBS.

Tom odlukom, kako se ističe, nisu bila propisana ograničenja za ustupanje potraživanja koja banka ima prema fizičkim licima.

„Pomenuta Odluka o upravljanju rizicima banke prestala je da važi 31. decembra 2011. godine stupanjem na snagu i početkom primene sada važeće Odluke o upravljanju rizicima banke, a na režim ustupanja potraživanja banke prema fizičkim licima se od 5. decembra 2011. godine primenjuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usliuga i tim zakonom propisana su već pomenuta ograničenja“, navodi NBS.

Preduzetnik i poljoprivrednik

Kada je reč o potraživanjima koja banka ima prema preduzetniku i poljoprivredniku (kao i prema pravnom licu), banka ta potraživanja može da ustupi drugoj banci, „a izuzetno, radi smanjenja loše aktive, i drugom pravnom licu koje nije banka, ali pod uslovom da je to potraživanje dospelo ili, ukoliko nije dospelo, potrebno je da se smatra problematičnim potraživanjem u smislu propisa NBS“.

U Narodnoj banci Srbije pojašnjavaju da se sve ovo odnosi na banke koje posluju i koje su pod nadzorom Narodne banke Srbije, a ne odnosi se na banke u stečaju.

„Jer, nakon donošenja rešenja o ispunjenosti uslova za otvaranje stečajnog postupka od strane Narodne banke Srbije, odnosno otvaranja postupka stečaja od strane suda, prestaju sve nadležnosti NBS u odnosu na tu banku, a funkciju stečajnog upravnika vrši Agencija za osiguranje depozita, koja je i nadležna za sprovođenje svih radnji i postupaka te banke“, pojašnjavaju u centralnoj banci.

Agencija: Stečaj nosi svoja pravila

Kada banka ili osiguravajuće društvo „padnu“ u stečaj – važe potpuno druga pravila.

Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga uređuju se prava korisnika finansijskih usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga i trgovci, ukazuju u Agenciji za osiguranje depozita.

„Taj zakon ima za cilj da zaštiti građane kad im finansijske usluge pružaju davaoci usluga, koji posluju na tržištu radi sticanja dobiti, u okviru svoje delatnosti. Finansijske institucije nad kojima se sprovodi stečajni postupak ne vrše delatnost u cilju sticanja dobiti, ne posluju na tržištu i ne pružaju usluge“, navode za portal N1 u Odboru direktora Agencije za osiguranje depozitai koja je stečajni upravnik u bankama i osiguravajućim kućama u stečaju.

Banke u stečaju, objašnjavaju u Agenciji – ne smatraju se bankama u smislu Zakona o bankama.

„Jer nemaju dozvolu za rad NBS i ne obavljaju depozitne i kreditne poslove, iz čega proizilazi da ne podležu primeni Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Osim toga, navedenim zakonom nije predviđeno da se odredbe tog zakona primenjuju na društva za osiguranje“, ističu u AOD.

Postupci unovčenja imovine banaka i društava za osiguranje u stečaju sprovode se prema Zakonu o stečaju. Cilj stečaja je, ukazuju u AOD – „najpovoljnije kolektivno namirenje poverilaca u najkraćem mogućem roku i uz ostvarenje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika“.

„Stečajnu masu, po tom zakonu, čini celokupna imovina stečajnog dužnika, u šta spadaju i potraživanja prema fizičkim licima. Svaki postupak prodaje potraživanja i druge imovine stečajnog dužnika okončava se rešenjem nadležnog privrednog suda“, pojašnjavaju u Agenciji.

Sud, dodaju, kontroliše zakonitost prodaje stečajne imovine, a strana koja smatra da je oštećena u postupku ima pravo žalbe čime je obezbeđena puna pravna zaštita.

„Uprkos tome što ne postoje zakonske prepreke za ustupanje potraživanja finansijskih institucija u stečaju od fizičkih lica, Agencija za osiguranje depozita do sada nije ustupila nijedno takvo potraživanje banaka u stečaju“, ističu u AOD.

U Agenciji napominju da je Savetu za borbu protiv korupcije dostavljen podatak da su završno sa 30. junom 2021. godine prodata ili ustupljena potraživanja osiguravajućih društava u stečaju od fizičkih lica u iznosu od 9,8 miliona dinara.

„Reč je o potraživanjima koja se najvećim delom odnose na regresna prava usled isplate iznosa osiguranja iz saobraćajnih nezgoda i naknadu štete, a najveći deo je stariji od deset godina. Kod većine potraživanja u toku su postupci izvršenja, dok su neki predmet parničnih postupaka. Treba imati u vidu i da regresna prava nisu predmet zaštite Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga“, napominju u Agenciji za osiguranje depozita.

Izvor: N1