MMF očekuje rast BDP Srbije od dva odsto i inflaciju od oko osam odsto na kraju godine

Sprovođenje aktuelnog aranžmana ide dobro, ocenila je direktorka beogradske kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu Julija Ustjugova na predstavljanju NALED-ovog istraživanja o sivoj ekonomiji, i potvrdila da će nova misija posetiti Srbiju za nekoliko nedelja.

Ustjugova je tokom obraćanja rekla da je do sada ispunjeno sve što je dogovoreno kada je reč o ovoj fazi sprovođenja aranžmana.

Kada je reč o projekcijama, MMF računa da će srpska ekonomija u ovoj godini zabeležiti rast od oko dva odsto, kao i da bi tokom sledeće godine rast BDP-a trebalo da ubrza na oko tri odsto, a potom i na 4,5 procenata, da bi na srednji rok držao tempo rasta od oko četiri odsto godišnje, rekla je Ustjugova.

„Inflacija je, međutim, ključna tema i to ne samo za Srbiju, već i za celu Evropu. Vidimo da je inflacija počela da opada u Srbiji, što zbog visoke baze za poređenje u prošloj godini, što zbog zatezanja monetarne politike. Očekujemo da će na kraju ove godine inflacija iznositi oko osam odsto, da bi do kraja sledeće godine usporila na četiri odsto„, rekla je Ustjugova.

Ona je naglasila da je za godinu dana od odobravanja stand-by aranžmana došlo do drastičnog poboljšanja kada je reč o kretanju nivoa deficita tekućeg računa.

„Projektovali smo da će se taj deficit kretati oko 8-9 odsto BDP-a, ali je on trenutno na 2,5 odsto“, rekla je Ustjugova i dodala da je pozitivno iznenađenje predstavljao i nivo prihoda države, uprkos nešto manjem doprinosu prihoda od PDV-a.

Vuletić (Unicredit): Oprezni optimizam

Predsednik Izvršnog odbora Unicredit banke Nikola Vuletić izneo je prognoze te sistemske domaće banke, koji se mahom poklapaju sa prognozama MMF-a.

„Mislimo da ćemo, kada je u pitanju rast BDP-a, ovu godinu završiti na oko dva odsto, a ako se ima u vidu da će rast u EU iznositi oko 0,5 odsto i da će, prema našim procenama, u Nemačkoj privredni rast biti negativan na nivou -0,3 odsto, mislim da je to dobar rezultat za našu ekonomiju“, rekao je Vuletić.

Unicredit, inače, računa sa nešto nižim srednjoročnim rastom za našu zemlju nego MMF, i to od tri odsto. Vuletić je na NALED-ovoj konferenciji „Siva ekonomija u Srbiji – Trendovi i izgledi“ istakao da je domaći bankarski sektor dobro kapitalizovan i likvidan.

„Likvidnost je, zapravo, najviša od kada je ja pratim u poslednjih deceniju i po. Radi se o oko 500 milijardi dinara viška likvidnosti u bankarskom sistemu, i pored mera Narodne banke Srbije o podizanju obavezne rezerve, što je takođe jedan od dobrih indikatora stabilnosti sistema“, rekao je Vuletić i dodao da je stopa nenaplativih kredita (NPL) stabilna na oko tri odsto.

Kada je reč o inflaciji, Unicredit je, kako je istakao Vuletić, bliži proceni da će ona ove godine iznositi devet odsto, da bi se krajem sledeće godine vratila u ranije projektovane koridore.

„Kada je reč o ekonomskim izgledima – banke su likvidne, strane direktne investicije pristižu sa svih strana i ulaze u privredni sistem i banke, devizne rezerve su na istorijskom maksimumu – dakle, kada je reč o narednom periodu, mislim da imamo pravo na umereni optimizam„, zaključio je Vuletić

Koje rizike nosi bliska budućnost?

Scenario koji su izneli Ustjugova i Vuletić mogao bi da bude doveden u pitanje ukoliko se ostvare određeni rizici.

„U prvom redu se radi o političkim rizicima. Na domaćem planu to bi, recimo, bili pregovori oko Kosova, a na međunarodnom planu naravno situacija vezana za Rusiju i Ukrajinu, a vezano za to i cene energenata i drugih sirovina koje bi mogle da krenu naviše. Ne treba, takođe, smetnuti sa uma ‘malog čoveka’ i pitanje kako se građani i mala i srednja preduzeća bore sa dosadašnjim ekonomskim kretanjima, a posebno kada se ima u vidu da su se mnogi potrošači suočili sa većim opterećenjem po svoj budžet nego što je prosečna stopa inflacije„, ocenio je za Biznis.rs dekan Fakulteta poslovne ekonomije Educons Marko Malović.

Šefica beogradske kancelarije MMF Ustjugova je, uz kretanje cene energenata, kao rizike po „optimističan“ scenario navela i eventualna nepovoljna kretanja na globalnim finansijskim tržištima, kao i tempo privrednog rasta kod ključnih trgovinskih partnera Srbije.

Izvor: Biznis.rs