Danas zvanično počinje jesen, a osim promene vremena, ova jesen doneće građanima Srbije i promene u kućnom budžetu, jer će mnogi proizvodi koji se koriste svakodnevno da poskupe – od struje i gasa, preko kafe i mesa, pa do toalet papira i ogreva.
Iako su potrošači već navikli da cene samo rastu, da su osnovne namirnice preskupe, i da niko ne zna kakvo će biti stanje na rafovima kada sledeći put odu u prodavnicu, ova jesen još značajnije će sniziti životni standard prosečnog čoveka u Srbiji, jer uskoro kreće pravi talas poskupljenja.
Prve na redu su akcize koje će od 1. oktobra biti veće za osam odsto.
Akciza je zapravo državni namet koji se obračunava na naftne derivate, duvanske prerađevine, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, alkoholna pića i kafu.
A zbog veće akcize – neće poskupeti samo kafa i cigarete, već sve.
Gorivo
Zbog povećanja akciza na naftne derivate za osam odsto, od okotbra će poskupeti gorivo, potvrdio je Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca.
Gorivo je već sada za većinu vozača preskupo, jer litar dizela košta 211, a benzina 192 dinara.
A onda i sve ostalo…
Kako je gorivo jedan od sastavnih elemenata za određivanje cena, jer ulazi u proizvodnju gotovo svih proizvoda i usluga, sasvim je logično da će skuplje gorivo pokrenuti pravi talas poskupljenja.
“S poskupljenjem goriva, prvo poskupljuju transportne usluge, to je ‘broj jedan’. Špedicija, transport, saobraćajne usluge, to je prvo na udaru kada govorimo o poskupljenju nafte i naftnih derivata”, rekao je nedavno za “Novu” ekonomista Saša Đogović.
Međutim, to je prvo na spisku.
“Cena goriva utiče i na formiranje cena proizvoda široke potrošnje, a naravno, može da se odrazi i na cene na zelenoj pijaci, jer i proizvođači koriste gorivo da prevezu svoju robu”, rekao je Đogović.
Skuplji energenti
Od 1. novembra poskupljuje i gas, i to za 10 odsto. Tako će prosečna cena prirodnog gasa za sve kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje iznositi 5,02 dinara po kilovat satu, uključujući poreze i takse.
Istovremeno, poskupeće i struja, i to treći put od početka godine.
Domaćinstvo koje je do sada trošilo 350 kilovat-časova struje, plaćalo je između 1.958 i 4.780 dinara, u zavisnosti od toga da li je električnu energiju trošilo u jeftinijoj ili skupljoj tarifi.
Nakon novembarskog poskupljenja od 10 odsto, računi će biti između 2.035 I 5.045 dinara. Međutim, treba imati u vidu da će račun od 2.035 dinara za 350 kilovat-sati platiti ono domaćinstvo koje je struju koristilo samo noću, u jeftinijoj tarifi, ali to je, naravno, nemoguće.
Dakle, račun koji je nekada bio 4.780, od novembra će biti šest odsto veći. Razlog što račun neće biti 10, već pomenutih šest odsto veći je taj što u končani iznos koji potrošači plaćaju ne ulazi samo cena utrošene električne energije, već i nekoliko drugih stavki čija je cena ostala nepromenjena. Tako u krajnji iznos ulaze obračunska snaga, koja u našem primeru odobrene snage od 2,3 košta 124,79 dinara, trošak garantovanog snabdevača od 145,22, naknada za povlašćene proizvođače koja se plaća 0,801 dinar po utrošenom kilovat-času, kao i naknada za unapređenje energetske efikasnosti koja se po jednom kilovat-satu plaća 0,015 dinara, a tu su akciza od 7,5 i PDV od 20 odsto, kao I taksa za javni medijski servis od 299 dinara.
Poskupljenje struje izaziva domino efekat
Ako poskupi struja i za privredu, što se dosad dešavalo istovremeno kad i struja za potrošače, to će pokrenuti pravi domino efekat poskupljenja.
Na najvećem udaru biće oni proizvodi u čiju proizvodnju ulazi velika količina struje.
Jedna od takvih grupa su pekarski proizvodi, dakle hleb, burek i ostala peciva. To nije jedina hrana koja bi mogla da poskupi, a na listi su i meso, riba, zamrznuto povrće i voće, jer su hladnjače takođe veliki potrošači struje.
Osim hrane, na spisku poskupljenja mogli bi da se nađu i svi oni proizvodi koji u prodavnice do potršača dolaze iz pogona za proizvodnju peleta i papira.
Dakle, od hrane, preko ogreva, do toalet papira – sve je na udaru poskupljenja.
I svinjska kuga utiče na poskupljenja
Kao što su najavili iz Privredne komore Srbije, svinjsko meso poskupelo je u septembru. Na to poskupljenje uticala je pojava afričke kuge svinja, ali i to što je meso koje uvozimo iz Evrope poskupelo 40 odsto.
Međutim, iz PKS je stiglo još jedno upozorenje.
Prema rečima Bojana Stanića iz sektora za strateške analize PKS, rast cena svinjetine poguraće nagore i cene drugih vrsta mesa, jer će se one koristiti kao zamena za svinjetinu.
Nova
