NBS prašta tuđi dug

Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je da korisnicima stambenih kredita umanji rate otplate u narednih 15 meseci.

Dužnicima koji su uzeli kredit pre avgusta prošle godine, kamata će se obračunavati po stopi od 4,08%, koliko je odredila NBS. To znači da će dužnici, zavisno od kamate po kojoj su uzeli kredit, sada bankama vraćati po 10-25% novca manje.

Izgleda da je ovo popularna mera. Kritike su mlake ili nikakve. Ima čak i kritika koje dolaze sa pogrešne strane jer hoće da idu još dalje – da smanje otplatu i ostalih kredita, uključujući keš kredite.

Nije retko da ekonomski nepromišljeni potezi budu popularni. Takvim koracima, uz dobre namere i aplauze, države stižu do inflacija i dužničkih kriza.

Potez NBS problematičan je na više načina.

Najpre, NBS ovu svoju meru u saopštenju naziva “ograničenjem kamatne stope”.

Tako je i mediji prenose. Ali NBS nije stvarno ograničila kamatnu stopu, niti ona to može da uradi. Kamatna stopa je već određena ugovorom o kreditu, gde je jedan deo obično fiksan, a drugi zavisi od euribora.

NBS ne može ništa od toga da promeni — ni slovo ugovora, ni Euribor. Umesto toga, ona je samo proizvoljno smanjila iznos rata kredita. Kamatna stopa je to što jeste, a NBS je uradila nešto suštinski drugačije.

Naredila je oprost duga dužnicima.

U pratećem obrazloženju, NBS svoju odluku zabarušuje pričom o “stabilnosti finansijskog sistema”, ali to je samo verbalna akrobacija kojom se pokušava opravdati izlazak centralne banke iz okvira svojih nadležnosti. Obligacioni odnosi, kao što je odnos između poverioca i dužnika, uređuju se zakonom i iznad, ustavom. Odluka izvršnog odbora jedne državne institucije nije starija od njih.

Zbog toga NBS stvari ne naziva pravim imenom. Naložila je oprost dugova između privatnih ugovornih strana, a onda to nazvala “ograničenje kamatnih stopa”, kao da se tu radi o nekom redovnom delu monetarne politike.

Mere koje su pravno sumnjive obično ni ekonomski ne budu dobre. Svako nasilje nad ugovornim odnosima ima posledice, bilo da su one odmah vidljive ili ne.

Direktne su posledice po banke koje daju kredite. Banke i same kao da su zatečene i ne znaju šta da kažu a da ih ne strefi neki novi arbitrarni udar.

Većinu nas neće posebno rastužiti što će neka banka zaraditi manje. Ali za sve nas jeste važno kakve signale banke dobijaju i kakve podsticaje imaju za svoje dalje ponašanje.

Postoje razlozi zašto Srbija stalno ima više kamatne stope od zemalja Zapadne Evrope, čak i kada se ugovori vežu za evro. Neke zemlje su rizičnije od drugih i rizičnim ih čini upravo nepredvidivo okruženje. Teško je voditi posao kada stalno morate motriti da vam neko državno telo na novoj vanrednoj sednici ne izbije neki milion iz sefa.

Ni socijalno ovaj potez NBS nije tako brižan kao što na prvi pogled izgleda. Niko ne voli što su kamatne stope porasle, ali kupci nekretnina u Srbiji iz prethodnih godina u proseku nisu loše prošli. Cene kvadrata u Beogradu, Novom Sadu i drugde su toliko porasle da je većina kupaca svakako na dobitku. Ako plaćaju veće rate, to rade za nekretninu koja vredi osetno više nego onda kada su je kupili. Ne važi to za sve, ali važi za većinu ranijih kupaca.

Na drugoj strani, cenu birokratskog nasilja plaćaju, na posredan način, oni koji nisu kupili. Za njih su i cene nekretnina porasle, porasle su i kamatne stope, a sada im država kaže da moraju još i da se solidarišu sa kupcima stanova iz prethodnih godina.

U nespretnom pokušaju da obuhvati i one koji nisu kupili, NBS istom odlukom ograničava i kamatne stope na buduće kredite. Ni to ne valja, jer samo znači da će se do stambenih kredita sada još i teže dolaziti. Kada bi se kamate tek tako spustale bez naopakih posledica, NBS je trebalo odavno da naredi nulte stope na sve kredite. A što ne i negativne, pa da banke nama plaćaju — kad dekreti već ništa ne koštaju.

Ali tržišta ne funkcionišu tako. Posledica ima. To što jedan dobije besplatno na mostu, drugi plati dvostruko na ćupriji. Radi pomoći kupcima koji uopšte ne spadaju u ugrožene, većina kojih je od svega ovoga ukupno ipak u plusu, krše se pravila, unosi neizvesnost, smanjuje tržište i na kraju još malo povećavaju kamate koje će svi drugi u budućnosti plaćati.

Izvor: Novaekonomija.rs