Jedina značajnija stavka javnih prihoda koja je rebalansom budžeta umanjena u odnosu na prvobitni budžetski plan jeste naplata PDV-a, i to za više od 40 milijardi dinara.
Razlog za ovu promenu je niska naplata poreza na dodatu vrednost od početka 2023. godine, ocenjuje Fiskalni savet (FS).
Ovaj pad naročito iznenađuje, kako navodi u svojoj oceni na temu predloga rebalansa budžeta, ako se uzme u obzir da je u ovoj godini inflacija premašila očekivanja, što utiče na povećanja naplate PDV-a u odnosu na plan.
“Za dati nivo potrošnje, poreska administracija Srbije ove godine nije uspela da naplati isti iznos PDV prihoda, kao u prethodnih nekoliko godina. Ovaj negativan ishod zapravo i nije preterano iznenađenje imajući u vidu dugogodišnje osipanje ljudskih kapaciteta u Poreskoj upravi. Zbog toga administracija očigledno više nije u stanju da se jednako efikasno izbori sa pokušajima utaja PDV-a kao u prethodnim godinama”, navodi FS, prenosi Politika.
Ovo telo upozorava vladu na ozbiljan problem manjka zaposlenih u Poreskoj upravi, ne sporeći to da je u pogledu digitalizacije i tehničke opremljenosti ove ustanove bilo napretka tokom prethodnih godina.
“Broj poreskih inspektora i zaposlenih u administraciji ove ustanove daleko je manji u odnosu na uporedive države, s lošijom starosnom strukturom i tendencijom stalnog pogoršavanja. Zbog toga, pad u naplati PDV-a u 2023. predstavlja jasno upozorenje i poziv vladi da se napokon uhvati ukoštac s ovim problemom, tj. da ojača ljudske resurse kojima raspolaže Poreska uprava”, ističu u FS.
Činjenica je da, dok u Srbiji iz godine u godinu raste broj poreskih obveznika, broj terenskih inspektora se smanjuje, i pored definisane sistematizacije radnih mesta. Tako je prošle godine u Poreskoj upravi radio 661 inspektor terenske kontrole, dok je sistematizacijom kao potrebno bilo predviđeno njih 1.165, upozorio je nedavno Fiskalni savet u mišljenju na Nacrt Fiskalne strategije. To znači da je popunjeno samo oko 55 odsto od predviđenog broja zaposlenih.
Đerđ Pap, poreski stručnjak, priznaje da nema dileme da već godinama manjka radne snage u Poreskoj upravi.
“Stručnjake koji odlaze, ili u penziju ili zbog promene posla, maltene nema ko da zameni. I tako nastaje problem. Kada sam ja radio u Poreskoj upravi ona je brojila oko 8.000 poreskih službenika, a sada ih je znatno manje. To utiče i na naplatu i na ukupan rad Poreske uprave, što je i logično, jer je evidentiran manjak kvalitetne radne snage”, objašnjava Pap.
Biti poreski inspektor je težak posao, a za obavljanje takvog posla je ipak potrebno određeno znanje i predznanje. A ono se stiče vremenom, dodaje Pap, kroz iskustvo i praksu, neposredno učenje od kolega.
“Poreska uprava sada ima edukativne centre u funkciji znanja, i tu bi trebalo da se doobrazuje novi kadar, ali, to je proces koji mora da traje, a nama su već sada potrebni novi inspektori”, navodi Pap, smatrajući da u Srbiji nema kontinuiranog rada na „pravljenju” novih poreskih inspektora.
Ipak, pad naplate PDV-a ga jeste iznenadio, budući da sam postupak naplate već prijavljenog poreza teče sasvim dobro.
“Poreska brzo reaguje ako neko prijavi porez, a ne plati ga. Brzo se šalju opomene, ide i prinudna naplata. Ali problem je očito u neotkrivenom PDV-u koji nije prijavljen. To jeste posao za poreske inspektore, ali to se ne može raditi po automatizmu, već na terenu ili analizom određenih podataka poreskih obveznika. A za to su potrebni ozbiljno znanje i stručan kadar koji nama manjka”, objašnjava Pap.
Biznis.rs
