Kamate na stambene kredite zamrznute, ali će ostale usluge poskupeti: Stručnjaci upozoravaju na opasnost odluke NBS

Od prvog oktobra kamatne stope za stambene kredite su ograničene, i tako će biti do kraja 2024. godine. Ova odluka Narodne banke Srbije odnosi se i na kredite sa varijabilnom, ali i one sa fiksnom kamatnom stopom. Iako možda deluje da bi u ovoj situaciji fiksna kamata bila bolji izbor, problem je što od 20 banaka koje posluju u Srbiji, samo njih četiri nudi ovu opciju, a kako sada imaju ograničenu maržu koju mogu da ubiraju od svake rate, postoji mogućnost da će i one odlučiti da ih ukinu. A sve bankarske klijente može da zadesi još gori scenario – poskupljenje svih ostalih usluga.

Narodna banka je saopštila da je na vanrednoj sednici Izvršnog odbora pala odluka da se ograniče kamatne stope na stambene kredite. U praksi, ova odluka znači da će svi oni koji su podigli svoj prvi stambeni kredit do 200.000 evra sa varijabilnom kamatnom stopom, moći da odahnu, jer od oktobra, pa u narednih 15 meseci, njihove rate neće moći da rastu, kao što je to slučaj već duže od godinu dana. Nominalna kamatna stopa za kredite sa varijabilnom kamatom je ograničena, a kada je u pitanju fiksna – banke su i u tu ograničene.

Naime, NBS je odredila da će kod stambenih kredita sa fiksnom kamatnom stopom, nominalna kamata ubuduće moći da iznosi najviše 5,03 odsto.

Ovo je drastično manja kamata, jer nominalne kamate trenutno iznose od 6,95 do devet odsto.

Inače, nominalnu kamatu čine, u ovom slučaju, euribor i bankarska marža, dok je konačna kamata koju klijent plaća zapravo efektivna, a u nju ulaze ostali troškovi kredita.

Ova odluka potencijano bi mogla da dovede do toga da fiksna kamatna stopa u našoj zemlji “ode u zaborav”. Naime, već sada, od 20 banaka koliko ih posluje u Srbiji, samo četiri nude fiksnu kamatu, a pitanje je koliko će njima to biti isplativo sada kada im je zarada ograničena.

Ukidanje fiksne kamate ili još gori scenario?

Da li će preostale četiri banke ukinuti fiksnu kamatnu stopu, to je gotovo nemoguće reći sa sigurnošću, jer to je njihova poslovna politika, pa ako budu shvatile da im je neisplativo da u ponudi imaju ovu kamatu, jednostavno će je ukinuti.

Finansijski stručnjak Vladimir Vasić ne isključuje tu mogućnost, ali upozorava na još jedan scenario koji bi mogao da se desi – a koji je još gori.

“To da li će banke ukinuti fiksnu kamatu, to je pitanje njihove poslovne politike, tako da nije isključeno da se to desi, jednostavno zavisi od banke do banke. Međutim, jasno je da će banka uvek tražiti način da zaradi. I mada ovakve administrativne mere prijaju svim građanima, iza njih uvek ima nekih posledica, a ovde je to posledica po banke, koje bi mogle da izgube između 100 i 150 miliona evra za 15 meseci koliko će trajati ograničenje, samo na osnovu tih kamata. Nevažno da li nude varijabilnu ili fiksnu kamatu, da li će je ukinuti ili ne, svakako će pokušati da nadomeste potencijalne gubtike. To će da urade tako što će da poskupe ono što mogu”, kaže Vasić.

Njegovo mišljenje je da bi banke mogle da povećaju kamate na ostale vrste pozajmica, jer ograničenje važi samo za stambene kredite.

“Banke mogu da povećaju udeo marže u kamatama za ostale kredita. Takođe, mogu da povećaju ostale vrste naknada. Takva su pravila tržišta. Ne možete na jednoj strani da stisnete, a da na drugoj ne pukne”, zaključuje Vasić.

Profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić kaže za portal Nova.rs da su banke tržišni igrači, pa je sasvim očekivano da na drugim mestima nadomeste gubitke zbog ograničenih kamata.

“NBS je ograničila kamate na stambene kredte, ali sve ostalo može slobodno da se formira. Najjednostavniji primer posledice vidi se u tome što je istekao ‘džentlmenski’ dogovor koje su banke imale sa NBS, pa sada one mogu platne usluge koje su doskoro bile ograničene, što su već i uradile. Dakle, sada im je ograničeno nešto novo, ali one i dalje mogu da povećavaju, primera radi, te naknade. To je i očekivano da se desi. Svako gleda da zaradi što više, bilo da je trgovac, bankar ili univerzitetski profesor”, kaže Savić.

On takođe podseća da je ovo mera kratkog trajanja.

“Ne treba očekivati nikakvo čudo, već samo predah. Ja pozdravljam ovu odluku NBS, ali mera koja traje 15 meseci je vrlo kratka ako vi uzmete kredit na 30 godina. To će u tom periodu da znači, a pogotovo će uticati na psihu dužnika, jer će znati da narednih godinu i tri meseca ne moraju da razmišljaju o tome kolika će im biti naredna rata”, zaključuje Savić.

Zašto fiksne kamate mogu da odu u istoriju?

Prošle godine u ovo vreme, gotovo svaka banka je imala fiksnu kamatnu stopu. Ipak, situacija se drastično promenila. Kako je euribor počeo neprekidno da raste, kod banaka se probudila bojazan da bi on mogao da premaši visinu fiksne kamate koju su one odredile. To bi značilo da banka posluje “u minusu”. Tako su tokom prethodnih godinu dana banke, jedna po jedna, počele jednostavno da povlače ovu vrstu kamate i da je ne nude svojim klijentima. Na sve te nesigurnosti u vezi sa tim da li će fiksna kamata i dalje da im bude isplativa, banke sada moraju da brinu i o ogrnaičenju NBS, pa opcija ukidanja ove kamate uopšte nije nerealna.

Nova