Hrvati nas u utakmici protiv skupoće tuku s neverovatnih 1.300 prema naših 20 jeftinijih proizvoda

Od danas će u srpskim marketima 20 proizvoda biti jeftinije, a ova akcija predstavljena je kao odgovor vlasti na sve veća poskupljenja hrane i proizvoda široke potrošnje. Ovo bi možda bila i dobra vest, da u samom komšiluku nemamo primer Hrvatske, koja će novčanke svojih građana zaštititi sa čak 1.300 jeftinijih proizvoda.

Ipak, iako je drastična razlika u broju artikala koji će biti povoljniji, ekonomista Goran Radosavljević za Nova.rs ocenjuje da su obe akcije u suštini iste i da su u pitanju populističke mere uoči izbora i u Srbiji i u Hrvatskoj.

I srpska i hrvatska vlast obnarodovale su kako će u 10 lanaca marketa građani moći da kupuju jeftinije proizvode. U pregovorima sa trgovcima obe zemlje su imale istu “startnu poziciju” kada je u pitanju broj lanaca marketa, ali su u komšiluku zatražili pojeftinjenje za čak 1.300 proizvoda, dok se srpska vlast izborila za namirnice i proizvode koji mogu da stanu u jednu korpu.

Hrvatsko ministarstvo privrede zatražiilo je od trgovinskih lanaca da cene 1.300 proizvoda vrate na nivo od 31. decembra prošle godine.

U Hrvatskoj su, kao razlog za ovakvu meru naveli, da je praćenjem cena proizvoda koji ulaze u potrošačku korpu, došlo do povećanja, koje se u zavisnosti od marketa kreće od 3,67 do 5,8 odsto.

Nema sumnje da je i srpska potrošačka korpa “odskočila”, ali ćemo mi, za razliku od komšija, moći da uštedimo na kupovini samo 20 artikala.

Ovo pojeftinjenje lično nam je najavio predsednik Aleksandar Vučić, koji je pred kamerama pobedonosno vadio proizvod po proizvod i pojedinačno nabrajao po kojim cenama ćemo od srede 13. septembra, moći da kupujemo krompir, špagete, jogurt, parizer.. Uz to je izjavio i da je u pitanju “ogromno pojeftinjenje”.

Radosavljević: “Ovo je čist populizam”

Ove, gotovo sinhronizovane akcije pojeftinjenja u marketima u Srbiji i Hrvatskoj, ekonomista Goran Radosavljević okarakterisao je kao “čist predizborni populizam”.

On je podseto da se obe zemlje nalaze pred izborima, a drastičnu razliku u broju artikala koji će biti jeftiniji, opisao je kao “pregovaračku moć države”.

“To je sad pitanje pregovaračke moći države i svega ostalog. Mislim da je licitiranje, da li će biti 20 proizvoda ili 1.300 ulaženje u populističko licitiranje. Da li je možda moglo da bude 2.300 ili 2.700 i tako dalje, šta je granica? Ne znamo o kojim prozvodima je reč u Hrvatskoj, ako bih morao da biram, naravno da je bolje 1.300 nego 20, ali mislim da nije rešenje ni jedno ni drugo i sa mog stanovišta kao ekonomiste, to je čist populizam”, rekao je Radosavljević.

Njegovo mišljenje je da pojeftinjenja i u Srbiji i u Hrvatskoj “osim što lepo zvuče”, neće poboljšati život građana.

“Svi znamo da građani ne žive samo od tih 20 proizvoda ili od 1.000. Ovim se u suštini razgrađuje jedan sistem koji bi trebalo da postoji. Razgrađujete ga time što pod određenim pritiscima terate neke trgovinske lance da na silu zamene neke cene. Postoje mnogo bolji politički mehanizmi koje države imaju, pre svega mislim na poreske politike, politike subvencija, kojima sistemski neke stvari možete da rešite. Ako zbog pada standarda, neko nema dovoljno novca da pristojno živi, država može kroz različite politike subvencija da mu pomogne, kroz različite poreske politike i tako dalje. To bi bio neki sistemski način”, ocenio je Radosavljević i dodao da se pojeftinjenjem “ne rešava ništa”, te da će cene, kad tad da se vrate na staro.

“Cene divljaju već dve godine, zašto baš sad ova akcija”

Radosavljević je svoju tvrdnju da je pojeftinjenje određenog broja artikala populistička mera, obrazložio činjenicom da su cene hrane u Srbiji od jula 2021. do jula 2023. godine porasle za skoro 50 odsto i upitao, zašto za te dve godine niko nije reagovao “nego sada pred izbore”.

“Ovakve mere neće povećati standard građana, jer je standard pao, a cene će se kad tad vratiti na stari nivo. Ovo je samo privremeno zamrzavanja cena. Mislim da država ništa neće da uradi. Posle izbora će se cene vratiti na staro i idemo dalje. Verovatno će se još i povećati. Imali smo sitaciju u Srbiji, sećate se zamrzavanja cena mesa, ulja i drugih osnovnih proizvoda. I, šta se desilo? Odmah nakon skidanja tog zamrzavanja, povećane su cene i to značajno. I u Hrvatskoj je slično. I oni sledeće godine imaju izbore, pa će verovatno neko i od njihovih ministara da izađe ped kamere i čita šta je sve jeftinije. Čist populizam, ništa drugo”, podvukao je ekonomista.

S druge strane, on ukazuje na to da se država ne bavi pitanjem kako je došlo do ogromnog rasta cena, niti koristi svoje mehanizme da suzbije poskupljenje.

Nova.rs