Dok ministar finansija Siniša Mali očekuje da će povećanje minimalne plate procentualno biti najviše uvećanje u istoriji, zahvaljujući poslodavcima i sindikatima na konstruktivnom dijalogu, u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS „Nezavisnost” potvrđuju da još nema dogovora oko novog iznosa minimalne cene rada.
Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, izjavio je za „Politiku” da nikakav dogovor između predstavnika države, poslodavaca i sindikata o minimalnoj ceni rada za 2024. o kojoj se razgovaralo na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nije postignut.
– Ne znam odakle informacija da smo se išta dogovorili na tu temu? To nije tačno. Kolegijum SES-a ne može da odlučuje o minimalnoj ceni rada niti o njenoj korekciji, niti može da donosi bilo kakve odluke i zaključke. Svi ostajemo na istim pozicijama. Država pri svom stavu da minimalac za 2024. treba da se poveća za 17,8 odsto, dok poslodavci i dalje ćute, a mi sindikati zahtevamo isto ono što smo i dosad tražili – naglašava Orbović.
Trenutno minimalac u Srbiji iznosi oko 40.000 dinara. Vlada je predložila povećanje na oko 47.154, a predstavnici sindikata na oko 52.000 dinara, koliko košta i minimalna potrošačka korpa, dok je istovremeno vlada predstavnicima poslodavaca ponudila da se neoporezovani deo zarade poveća sa 21.700 na 25.000 dinara.
I u „Nezavisnosti” potvrđuju da nijedna od strana u pregovorima nije odustala od svojih predloga, niti da je na nedavno održanom kolegijumu došlo do približavanja stavova o kojima se uveliko priča.
– Ne znamo šta se to podrazumevalo u izjavi ministra finansija. Možda može da se protumači sve to i kao spremnost vlade da izađe u susret našim stavovima. Ipak, da je došlo do nekog zaključka na kolegijumu koji još samo treba precizirati, to nije tačno – izričit je Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u „Nezavisnosti”.
I u Uniji poslodavaca Srbije potvrđuju da za sada nema nikakvog dogovora oko nove minimalne cene rada. Nebojša Atanacković, počasni predsednik unije, podseća da je jedino sigurno da je naredna sednica SES-a zakazana za 7. septembar kada će se učesnici u pregovorima dogovoriti ili se neće dogovoriti oko toga kolika će biti minimalna cena rada.
– Stavovi se u dosadašnjim razgovorima nisu približili, jer sindikati i dalje ostaju pri tome da minimalac treba izjednačiti sa minimalnom potrošačkom korpom – navodi Atanacković. Smatra da je predlog oko povećanja minimalne zarade za 2024. mogao procentualno da bude i manji, s obzirom na podatke koje je predstavilo Ministarstvo finansija, a koji se odnose na očekivanu visinu inflacije u 2024. i privredni rast.
– Svih prethodnih godina predstavnici unije smatraju da realno povećavanje minimalne zarade treba da bude onoliko koliko iznosi sabirak iznosa inflacije i bruto domaćeg proizvoda. O našem stavu se još nismo izjasnili, a definitivnu odluku ćemo doneti na našim sastancima i izneti je na narednoj sednici SES-a. Razmotrićemo i predlog države oko povećanja neoporezivog dela na plate, u kojoj meri je to za nas prihvatljivo. Jer, to predloženo povećanje je nešto manje u procentima od procentualnog uvećanja minimalne cene rada koja se nudi – naglašava Atanacković.
Ministar finansija nedavno je naveo da, prema poslednjim podacima, oko 250.000 građana prima minimalac i da je to nekih 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Sindikati, međutim, već godinama upozoravaju da je broj onih koji žive od minimalne plate drastično veći, i da je takvih radnika čak oko 400.000.
Minimalna zarada bi trebalo da bude veličina koja je „incidentna”, što znači da bi poslodavci trebalo da je isplaćuju na rok ne duži od šest meseci i to kada imaju velike probleme u poslovanju, ali to najčešće nije slučaj. U načelu, minimalna cena rada svakog septembra utvrđuje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta, saglasno članu 112 Zakona o radu. Ako ovo telo ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, o visini minimalne cene rada odlučuje Vlada Srbije u narednom roku od 15 dana. Savet inače postoji od 2004. godine i od tada utvrđuje koliko će iznositi minimalac, ali se sredinom svakog septembra najkasnije obelodanjuje ta odluka.
Politika
