Efektiva: Banke nas pljačkaju, rate za stambene kredite porasle do 200 evra

Početkom prošle godine, vrednost euribora iznosila je 0,55, a danas je njegova vrednost gotovo četiri. To znači da su kamatne stope na stambenim kreditima u evrima, za nešto više od godinu i po dana, porasle sa 2,5 na 7,5 odsto, saopštilo je udruženje bankarskih klijenata “Efektiva”.

U novcu to znači da su rate kredita, u zavisnosti od visine iznosa i dužine roka otplate, porasle u proseku za 150-200 evra na mesečnom nivou, navodi udruženje.

Ta razlika u novcu predstavlja dodatni izdatatak građanima, koji ide nekome, navode iz udruženja.

Ko zarađuje na rastu kamatnih stopa? Naravno, banke, ocenjuju.

„U NBS odlično znaju kretanje kamatnih stopa u regionu, kao što znaju da izvori finansiranja banaka (novac koje one pozajmljuju) nije vezan isključivo za euribor. Devizna štednja građana Srbije iznosi 14 milijardi evra. Na tu štednju, banke u proseku plaćaju godišnju kamatu od max 2,5-3% i to predstavlja nabavnu vrednost robe (novca), koju banke kasnije prodaju putem kredita. To znači da prodajna vrednost tog novca onda može biti 4 – 4,5%, koju bi kroz fiksnu kamatnu stopu, banke mogle da plasiraju građanima“, piše predsednik udruženja Dejan Gavrilović.

Dokaz za to su, kako dodaje, fiksne kamatne stope koje banke u regionu daju građanima, za stambene kredite.

Na osnovu pregleda sajtova banaka u državama nekadašnje Jugoslavije Efektiva prenosi podatke da se fiksne kamatne stope kreću od:

3,39% u BIH

3,99% u Hrvatskoj

4,15% u Makedoniji

4,25% u Sloveniji

Jedino su u Crnoj Gori nešto veće fiksne kamatne stope (6%), ali je i to opet niže nego u Srbiji, gde su one minimum 7,2-7,5% godišnje.

Tako na primeru istog kredita od 100.000 evra na 25 godina, rata kredita iznosi:

BiH – 495 evra

Hrvatska – 527 evra

Makedonija – 536 evra

Slovenija – 542 evra

Crna Gora – 644 evra

SRBIJA – 721 evra

„Dakle, potpuno je jasno da banke u Srbiji imaju prećutni dogovor da građanima ne nude niže fiksne kamatne stope za refinansiranje kredita, jer ostvaruju extra profit na rastu euribora. Sve to znaju u NBS. Takođe znaju da je Hrvatska, zbog rasta euribora, uvela ograničenje kamatnih stopa na 3,79% na postojeće stambene kredite građana čija kamata je vezana za euribor“, navodi Gavrilović.

Dakle, mehanizmi za kontrolu kamatnih stopa postoje i oni ne bi doveli do gubitaka banaka, već bi one ostvarile neki normalan prihod za takav posao, a ne extra profit kao sada, ocenjuje.

Šta ako vrednost euribora opet padne u budućnosti? Banke tada opet mogu da ponude vraćanje na promenljivu kamatu, gde im fiksni deo marže uvek garantuje zaradu.

„U tu svrhu, pozivamo NBS da iskoristi svoju kontrolnu ulogu nad poslovanjem banaka i donese mere koje će podstaći banke da građanima ponude niže fiksne kamatne stope u cilju refinansiranja kredita. Takođe, pozivamo guvernera NBS da ne traži razloge da ovo ne učini, već da nađe način da zaduženim građanima pomogne. U najmanju ruku, nemoralno je reći da građani moraju da snose posledice svojih odluka o zaduživanju za kupovinu stana, te da je bolje da su ostali kod roditelja da žive, u situaciji kada ti Telekom pokloni stan od 144 m2!“, navodi Gavrilović.

„Očekujemo reakciju NBS na ovaj poziv. U protivnom, pozvaćemo korisnike stambenih kredita u evrima, kojih ima više od 150.000, na javno iskazivanje protesta“, zaključuje se u saopštenju.