Prosečne cene izdavanja garsonjere u Beogradu porasle su sa 230 na 300 evra, dok se jednosoban stan umesto za 300 sada izdaje za 400 evra, pokazuju podaci sajta za izdavanje 4zida.rs.
Takođe, kako navodi ovaj sajt na svom blogu, broj zakupa lokala u gradskim centrima opada, a poslednjih godina je to i slučaj sa zakupom poslovnih prostora.
To se posebno odnosi na banke jer su one pretežno smanjile broj filijala i prelaze sve više na onlajn poslovanje „a poznato je da su one bile česti i najatraktivniji zakupci“.
Vlasnik agencije BG posrednik Branko Šajkunić rekao je za blog da se sem kladionica, apoteka i pekara gotovo ništa u lokalima u centrima gradova ne otvara.
Takođe, prema njegovim rečima, pandemija je osetno povećala onlajn trgovinu, pa kada se na to nadoveže ekonomska kriza, velika inflacija, ali i atraktivnost šoping molova, logično je što lokali gube na svom značaju.
„Ako nemate lokal u šoping molu, kao da vas i nema na tržištu, jer su se kupci navikli da tamo obavljaju kupovinu, jednostavnije im je, sve je na jednom mestu, imaju obezbeđen parking i slično“, rekao je Šajkunić.
Dodao je i da se cene zakupa kancelarija u poslovnim centrima kreću od 15 do 25 evra po kvadratu, ali da to najčešće zavisi od lokacije ili atraktivnosti samog poslovnog prostora.
Primera radi, u beogradskoj ulici Knez Mihailova još uvek vlada veliko interesovanje za poslovnim prostorom, ali je sa druge stane primetno da se takozvana crvena zona, tojest opseg najtraženijih lokacija, prilično suzio.
„Čim se malo odmaknete od samo centra Beograda, sve je više praznih lokala. Nekada je Bulevar bio izuzetno atraktivan, sve do Cvetkove pijace, danas je to jedva do Vukovog spomenika. Da ne govorim o Cvijićevoj ulici, odnosno ulicama koje se ne nalaze u samom centru grada. Slično je i u drugim gradovima u Srbiji. Jednostavno, ni zakup ni kupovina lokala u drugoj ili trećoj zoni više nisu interesantne”, rekao je Šajkunić.
Na sajtu 4zida.rs trenutno je više od 4.500 aktivnih oglasa za izdavanje poslovnog prostora, od čega se gotovo polovina odnosi na one u Beogradu (2.120), a slede Niš (799) i Novi Sad (701).
Najveća ponuda poslovnog prostora u Beogradu je u opštinama Zemun, Novi Beograd, Vračar i Stari grad.
Na cenu najma poslovnog prostora, kako piše portal, pre svega utiče kvadratura, lokacija, pogotovo kada su u pitanju lokali pogodni za prodavnice i ugostiteljske objekte, dok je kod kancelarijskog prostora, osim lokacije, na ceni njegova atraktivnost, dostupnost parkinga, ali i drugi sadržaji dostupni u samoj zgradi ili njenoj blizini.
Kolike su cene lokala?
Za ugostiteljske objekte je od velikog značaja i da li poslovni prostor ima baštu ili parking, dok je kod lokala interesovanje za one koji imaju adekvatan izlog daleko veći, piše portal.
Najvišu cenu imaju lokali koje se nalaze na najatraktivnijim lokacijama u centru, pa se na ovom sajtu nudi lokal od 55 kvadrata u Ulici Đure Jakšića, nekoliko koraka od Knez Mihailove po ceni mesečnog najma od 2.500 evra i to za advokatsku kancelariju, banku, stomatološku ordinaciju ili sličnu namenu, dok je cena zakupa lokala od oko 80 kvadrata u Dečanskoj ulici 3.000 evra.
Sa druge strane, analize tržišta pokazuju da u Srbiji, u kojoj je tokom 2022. izgrađeno oko 120.000 kvadrata poslovnog prostora, potražnja za adekvatnim kancelarijskim prostorom i dalje nadilazi ponudu, a vlada potražnja i za halama i proizvodnim pogonima.
„Često zakupodavci stanove izdaju kao kancelarijski prostor, ali nije svaki stan pogodan za kancelariju. Takođe, nekada je bio trend da se stanovi u prizemlju adaptiraju kako bi se izdali kao poslovni prostor, dok u poslednje vreme tržište funcioniše tako da će se poslovni prostor pretvarati u stambeni“, rekao je Šajkunić.
