Mnogi ne znaju razliku ni između bruto i neto plate, a danas bi trebalo da posedujemo i znanja o preduzetništvu, možda i o trgovanju na berzi, kriptovalutama.
Koje poreze treba da platimo ako ostvarujemo prihode? Kako da prepoznamo potencijalne novčane prevare? Znaju li građani da se nasleđuje i dug, a ne samo imovina?
Sve su to pitanja na koja bi građani trebalo da znaju odgovore, a pogotovo mladi ljudi koji počinju da rade.
Da je finansijska pismenost važna slažu se mnogi stručnjaci, međutim, kada se sprovode internacionalni testovi deca iz Srbije ne ostvaruju dobre rezultate.
Prema rezultatima iz finansijske pismenosti, učenici iz Srbije zaostaju za 60 poena od međunarodnog (OECD) proseka. U Srbiji manji broj učenika ima bankovni račun, platnu karticu, manje njih je kupovalo online i plaćalo mobilnim nego njihovi vršnjaci po OECD proseku.
Ovakav rezultat, prema rečima finansijske savetnice Karoline Herbut, ne bi trebalo da nas iznenađuje, ako imamo u vidu da finansijska pismenost nije deo osnovnog obrazovanja, a deca i mladi većinu informacija „crpe“ od svojih roditelja i drugih odraslih u svom okruženju.
Poreski savetnik Aleksandar Vasić kaže da je finansijska pismenost eksperimentalno uvedena u naše škole, ali ne kao poseban predmet, već kao “međupredmetna kompetencija”, na malom broju učenika.
Najčešće se za razvoj finansijske pismenosti realizuju kratki projekti ili radionice, koje organizuju banke ili neke druge finansijske institucije.
“Nisam siguran da banke treba da budu sponzori ovakvih programa. Rekao bih da je neophodno obavezno uvođenje nastave iz finansijske pismenosti za sve. Vremena se menjaju, škola uvek treba da prati realne zahteve života. Za decu bi bilo zanimljivije da slušaju o novcu i budu osnaženi, a ne žrtve lukavih reklama”, smatra Vasić.
Karolina Herbut kaže da bi svaki pojedinac trebalo da se zapita i istraži koliko je sam upoznat sa različitim finansijskim proizvodima.
“Realna slika može da se dobije samo ako se radi sveobuhvatno istraživanje na dovoljnom uzorku građana (odraslih i dece) na tu temu. Ono što je sigurno je da finansijska pismenost pored razumevanja i znanja o finansijskim uslugama podrazumeva i spremnost i motivaciju da se primeni to znanje. Kao u svim sferama, tako i u finansijama nije izazov samo nedostatak primene i eventualno neznanje, već i to što mislimo da znamo, ali nije (potpuno) tačno ono što znamo”, navodi finansijska savetnica.
“Sa moje strane dodao bih predlog da se u školske predmete svakako ugradi i poreska pismenost. Kao što postoji ‘poreski jaz’, u mom rečniku postoji i ‘jaz poreske pismenosti’. Razlika između onog što bi odrastao čovek trebao da zna o porezima i stvarnog znanja. I taj jaz je ogroman i nanosi patnju kako običnim ljudima, tako i poslovnim ljudima. Da, moguće je biti poslodavac a da kroz čitavu karijeru uporno ne želiš da shvatiš kako porezi funkcionišu”, ističe Aleksandar Vasić.
Naš sagovornik naglašava da čak i kada bi postojalo koliko toliko uspešno obavezno obrazovanje iz ove oblasti, ostao bi problem dela populacije koji je inače prekratko i nedovoljno školovan.
“Četvrtina naroda je bez srednjeg obrazovanja. Oni zarađuju a misle da im predsednik daruje “državne pare”. Mali napredak u razumevanju šta je sve zaposleni zaradio mogao bi doći kada bi platni listić bio razumljiviji. Preduslov bi bio da se pojednostavi prikaz poreza i doprinosa. Mislim da 90 odsto ljudi ne razume niti će ikad razumeti zašto se doprinosi računaju iz dva koraka. Njih svejedno uplaćuje poslodavac. Oni su svejedno i suštinski zarada i odložena ali stvarna korist zaposlenog”, zaključuje poreski savetnik Aleksandar Vasić.
