Narodna banka Srbije za sada računa da će međugodišnja inflacija do kraja godine dostići nivo od osam odsto, uz stabilizaciju cena hrane na aktuelnom nivou, dok rast BDP-a procenjuje „bliže donjem kraju“ raspona od dva do tri odsto.
U avgustovskom Izveštaju o inflaciji pobrojano je, međutim, sedam rizika koji bi mogli pozitivno, ali i negativno da utiču na aktuelne projekcije ili „osnovni scenario“.
Naša centralna banka je na listu rizika stavila tri faktora sa domaćeg terena – kvalitet poljoprivredne sezone, oporavak sektora energetike i regulisane cene, kao i brzinu rasta domaće tražnje.
Energetika i regulisane cene
Već sprovedeno povećanje cena struje i prirodnog gasa na domaćem tržištu, redovno usklađivanje akciza na cigarete, očekivani rast cena komunalnih usluga i povećanje cena energenata za domaćinstva za posledicu bi trebalo da imaju rast regulisanih cena od 11,5 odsto u ovoj godini, navela je NBS u analizi.
Rizik po projekciju, međutim, leži u odgovorima na pitanja da li će biti potrebe za uvozom uglja ili struje ako zima bude oštrija, kolike će biti investicije u modernizaciju energetskog sektora, kao i da li će uopšte doći do poskupljenja struje za osam odsto i gasa od 10 odsto, do koga bi prema sporazumu sa MMF trebalo da dođe 1. novembra.
„U slučaju nižih cena energenata na svetskom tržištu od pretpostavljenih, moguće je da se odustane od nekih povećanja regulisanih cena energenata na domaćem tržištu, što bi doprinelo nižoj inflaciji i višem privrednom rastu nego u osnovnom scenariju„, stoji u analizi NBS.
Kakva će biti poljoprivredna godina?
Pretpostavka analitičara NBS je da će domaća poljoprivredna proizvodnja zabeležiti rast od oko osam odsto ove godine, odnosno da će biti prosečna, što je bolje od očekivanja iz maja, kada se računalo na rast od pet odsto. U korist optimističnije prognoze je i procena Republičkog zavoda za statistiku da će proizvodnja pšenice ove godine biti veća za 20 odsto u odnosu na prošlu sezonu.
Bolja od pretpostavljene poljoprivredne sezone vodi većoj ponudi poljoprivrednih proizvoda, i otuda može delovati dezinflatorno, ali je moguć i obrnut scenario, koji bi značio lošiju sezonu, slabiju ponudu i pritisak na rast cena, upozoravaju iz NBS.
Tražnja građana, privrede i države
U analizi se procenjuje da je privatna potrošnja u drugom tromesečju opala za 0,5 odsto međugodišnje zbog smanjenja raspoloživog dohotka stanovništva za potrošnju usled i dalje visokih izdataka za hranu i energente, kao i daljeg zaoštravanja monetarnih politika NBS i ECB, što je dovelo do rasta troškova otplate kredita.
Beleži se, takođe, i smanjenje državne potrošnje, ali i rast državnih investicija u infrastrukturu, dok je zadržana pozitivna dinamika privatnih investicija, koje su, prema proceni NBS, povećane za četiri odsto međugodišnje.
Zaključak NBS je da bi niži raspoloživi dohodak, po osnovu sporijeg rasta zarada i zaposlenosti od očekivanog, kao i usled niže izvozne tražnje i priliva stranih direktnih investicija delovano dezinflatorno, dok bi ubrzanje aktivnosti u građevinarstvu i kod privatnih investicija delovalo u pravcu rasta BDP-a, ali i inflatornih pritisaka.
Šta ako globalni privredni rast bude sporiji?
NBS posmatra i četiri „spoljna“ faktora rizika, među kojima su kretanje globalnog privrednog rasta i inflacije, eventualno intenziviranje geopolitičkih tenzija, kao i svetske cene poljoprivrednih proizvoda i metala.
U avgustovskom Izveštaju o inflaciji, banka je ponudila alternativni scenario, koji ukazuje da bi najjači efekat po nas imalo dodatno usporavanje rasta evrozone.
„Niži privredni rast u zoni evra od projektovanog u osnovnom scenariju imao bi direktne negativne efekte na izvoz Srbije, s obzirom na to da je, i pored povećanog stepena proizvodne i geografske rasprostranjenosti izvoza, zona evra i dalje naše najveće izvozno tržište. Procenjujemo da bi u slučaju materijalizacije ovakvog scenarija, privredni rast Srbije bio niži za oko 0,2 procentna poena u ovoj i 0,5 procentnih poena u narednoj godini nego u osnovnom scenariju„, stoji u analizi NBS.
Kada je reč o globalnoj inflaciji, njen ponovni rast bi, kako ističu, doveo do restriktivnije monetarne politike vodećih centralnih banaka nego što se očekuje, što bi za posledicu imalo dalje pooštravanje globalnih uslova finansiranja, rastu premije rizika i smanjenju priliva kapitala u zemlje u usponu, kao i
pojavi deprecijacijskih pritisaka po tom osnovu.
NBS računa i da bi efekat promena svetskih cena primarnih proizvoda mogao da budu neutralisan rastom ili padom izvoza, s obzirom na to da je naša zemlja neto izvoznica tih roba.
Intenziviranje geopolitičkih sukoba i tenzija u Ukrajini bi, međutim, dovelo do ponovnog rasta svetskih cena energenata.
„To bi za posledicu imalo rast troškova proizvodnje“, stoji u analizi NBS, koja ukazuje da bi ostvarenje ovog rizika negativno uticalo na rast BDP Srbije, kao i da bi pojačao inflatorne pritiske.
Biznis.rs
