Kada su ljudi počeli da koriste novac
Ponekad naiđete na prljavu, otrcanu novčanicu koja izgleda kao da postoji od davnina. Istorija ljudskih bića koja koriste gotovinu, odnosno novac, seže u daleku u prošlost.
Naučnici su pratili razmenu i trgovinu kroz arheološke zapise, počevši od gornjeg paleolita kada su grupe lovaca trgovale za najbolje kremeno oružje i druga oruđa. Prvo, ljudi su trgovali, sklapajući direktne poslove između dve strane oko željenih predmeta.
Novac je stigao nešto kasnije. Njegova forma je evoluirala tokom hiljada godina, od prirodnih objekata preko novčića i papira do digitalnih verzija. Ali bez obzira na format, ljudska bića su dugo koristila valutu kao sredstvo razmene, način plaćanja, standard vrednosti, skladište bogatstva i obračunsku jedinicu.
Zašto je ljudima potrebna valuta?
Postoje mnoge teorije o poreklu novca, delom zato što novac ima mnogo funkcija: olakšava razmenu kao merilo vrednosti; spaja različita društva omogućavajući davanje poklona i reciprocitet; održava društvene hijerarhije i konačno, to je medij državne moći. Teško je tačno odrediti datum interakcija koje uključuju različite vrste valuta, ali dokazi sugerišu da su nastale iz razmene poklona i otplate dugova.
Predmeti koji su se retko javljali u prirodi i čija se cirkulacija mogla efikasno kontrolisati, pojavili su se kao jedinice vrednosti za interakciju i razmenu. U njih su spadale školjke poput sedefa koje su bile široko rasprostranjene u Americi i školjke kaurija koje su se koristile u Africi, Evropi, Aziji i Australiji. Prirodni bakar, meteoriti, opsidijan, ćilibar, perle, bakar, zlato, srebro i olovni ingoti su služili kao valuta. Ljudi su čak koristili žive životinje kao što su krave kao oblik valute.
Mesopotamski šekel, prvi poznati oblik valute, pojavio se pre skoro 5.000 godina. Najranije poznate kovnice datiraju iz 650. i 600. godine p.n.e. u Maloj Aziji, gde su elite iz Lidije i Jonije koristile žigosane srebrne i zlatne novčiće za plaćanje vojske.
Kovani novac
Otkriće kovanog novca od olova, bakra, srebra i zlata širom sveta sugeriše da je kovanica, posebno u Evropi, Aziji i severnoj Africi, bila prepoznata kao sredstvo robnog novca početkom prvog milenijuma nove ere. Široki opticaj rimskih, islamskih, indijskih i kineskih novčića ukazuje na predmodernu trgovinu (1250. p.n.e. – 1450.g.).
Kovani novac kao robni novac duguje svoj uspeh uglavnom svojoj prenosivosti, trajnosti i inherentnoj vrednosti. Osim toga, politički lideri su mogli da kontrolišu proizvodnju kovanog novca – od rudarenja, topljenja, kovanja – kao i njihov promet i upotrebu. Drugi oblici bogatstva i novca, kao što su krave, uspešno su služili pastirskim društvima, ali nisu bili laki za transport i naravno bili su podložni ekološkim katastrofama.
Novac je ubrzo postao instrument političke kontrole. Mogli su da se naplate porezi za podršku eliti i vojsci. Međutim, novac bi takođe mogao delovati kao stabilizirajuća sila koja je podstakla nenasilnu razmenu dobara, informacija i usluga unutar i između grupa.
Tokom istorije novac je delovao kao zapis, sećanje na transakcije i interakcije, piše The Conversation.
Pratite novac da biste videli trgovačke puteve
U prošlosti, kao i danas, nijedno društvo nije bilo potpuno samoodrživo, a novac je omogućavao ljudima da komuniciraju sa drugim grupama. Ljudi su koristili različite oblike valute za mobilizaciju resursa, smanjenje rizika i stvaranje saveza i prijateljstava kao odgovor na specifične društvene i političke uslove. Obilje i gotovo univerzalni dokazi o kretanju egzotične robe u različitim regionima, naseljenim ljudima, koji su bili nezavisni jedni od drugih – od lovaca-sakupljača do stočara, farmera i stanovnika gradova – ukazuje na značaj valute kao objedinjujućeg principa. To je kao zajednički jezik koji svako može da govori.
Trgovina među ljudima
Na primer, Amerikanci su u periodu od 1450. do 500. godine p.n.e. koristili opsidijan, sedefnu školjku, gvozdenu rudu i dve vrste grnčarije kao valutu za trgovinu širom Amerike u jednom od najranijih primera uspešne globalne trgovine. Trgovina pomorskim putem svile, koja se dogodila između 700. do 1450. godine, povezala je Evropljane, Azijate i Afrikance u globalnu trgovinu koja je bila i transformativna i temeljna.
Na istočnoafričkoj obali, postojali su lokalni trgovci i kraljevi koji su sledili islam i gajili spoljne kontakte sa drugim trgovcima u Indijskom okeanu. Želeli su da olakšaju poslovanje, dok su trgovci sa Bliskog istoka i iz južne Azije imali svoje kartoteke poslovnih kontakata. Kovanje nije bilo samo lokalna stvar, već i način ostavljanja vizit karte, potpisa i simboličnog znaka veza.
Kao što je istorija novca pokazala, uticaj valute je dvostruki: omogućio je kretanje roba i usluga, migraciju i naseljavanje. Nekima je doneo bogatstvo, dok je ubrzao razvoj socio-ekonomskih i drugih razlika. Isti obrasci se razvijaju i danas sa modernim odnosima između Kine i Afrike, koji su sada više isprepleteni i neravnopravni nego kada je admiral Dženg He prvi put doneo novčiće iz Kine u diplomatskom gestu, kao simbolični produžetak prijateljstva uprkos daljini koja ih razdvaja.
U naše vreme, posedovanje gotovinske valute razlikuje bogate od siromašnih, razvijene od onih u razvoju, globalni sever od globalnog juga u nastajanju. Novac je i ličan i bezličan, a globalna nejednakost danas je povezana sa formalizacijom novca kao merila društvenog blagostanja i održivosti. Čak i dok valuta nastavlja da se razvija u našem digitalnom dobu, njena upotreba danas bi i dalje bila poznata našim drevnim precima.
BIZLife
