Za banke ste stari i rizičan klijent već sa 35 godina

Podizanje kredita je za mnoge jedini način da kupe stan. Dok zbrajaju rate i kamate, potencijalni kupci treba da uzmu u obzir i to koliko imaju godina, jer što su stariji veće su šanse da ih banka odbije. Naime, za banku već u 35. godini klijenti mogu da budu “prestari” i rizični.

Banke od svojih korisnika žele da kredit otplate pre odlaska u penziju, tako ako bi neko da se zaduži na period od 30 godina, a već je proslavio 35. rođendan – velike su šanse da ga banka odbije.

Da uzimanje kredita nije onako kako izgleda na reklama banaka – klijent uđe u banku, a za 15 minuta izađe sa kreditom od 100.000 evra – pokazuje uslov za kredit za koji mnogi ni ne znaju. Naime, banke iz najrazličitijih razloga mogu da odbiju svoje potencijalne klijente, a jedan od njih su godine.

Za stambeni kredit postoji minimalan broj godina koji treba da ima korisnik, a to je 21. Kako za “Novu” objašnjava finansijski stručnjak Vladimir Vasić, isto tako postoji i “gornja granica”.

“Ako bi poslednja rata kredita trebalo da stigne na naplatu kada je klijent već napunio 65 godina, banke takav kredit neće odobriti”, kaže Vasić.

U praksi, to znači da ako neko želi da se zaduži na 30 godina, to treba da uradi pre nego što napuni 35.

Zapravo, bankama je bitno da znaju da je njihov dužnik radno sposoban.

Banke ovo rade, objašnjava naš sagovornik, kako bi se zaštitile od rizika.

“Kada neko ko ima, primera radi, platu od 1.200 evra mesečno, on može da podnese da plaća ratu koja iznosi od 30 do 50 odsto njegovih primanja, redovno svakog meseca. Međutim, onda taj klijent ode u penziju i ima primanja 500 evra, pa se postavlja pitanje da li će on moći redovno da plaća rate”, pojašnjava Vasić.

Naravno, sam starosni limit zavisi od banke do banke, ali on nikako ne prelazi 70 godina.

Ima, ipak, i banaka koje odobravaju i da poslednja rata bude isplaćena do 75. godine. Tada banke insistiraju na obaveznom životnom osiguranju ili osiguranju kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).

U praksi, ovo može da predstavlja problem za građane koji žele da reše stambeno pitanje, a imaju već 45 godina.

Problem zapravo predstavlja činjenica da se stambeni krediti dugo otplaćuju, pa ako se neko zaduži kasnije, postoji šansa da bi i tokom penzionerskih dana morao da namiruje svoj dug.

Kako za “Novu” kaže agent za nekretnine, procenitelj i sudski veštak Milić Đoković, on je u praksi primetio da banke imaju niži „prag tolerancije“ na građane koji su na svojoj torti već oduvali 45 svećica, bez obzira na period otplate kredita.

“Problem je što ljudi ne znaju da banka može da im pravi problem u tom slučaju. Mada je kod nas to skoro pa ustaljena praksa, ljudi nauče tek kad naiđu na zid, kad se suoče sa problemom, odnosno kad ne mogu da podignu kredit”, kaže Đoković.

On objašnjava da tome doprinose neinformisanost prosečnog čoveka, ali i primamljive reklame banaka, u kojima deluje da se stambeni kredit dobija brzo i lako, po uslovima koji apsolutno odgovaraju klijentu. A činjenica je da to nije baš tako.

“U praksi su stvari drugačije. Tek kad se suoče sa onom čuvenom rečenicom ‘fali ti jedan papir’ ili kad im za učešće traže 30 umesoto 20 odsto vrednosti nekretnine, ljudi shvate. Zato je bitno da, kada se neko ne razume, zatraži pomoć profesionalca”, zaključuje Đoković.