Ima li kraja rastu cena? Ređaju se poskupljenja, od jeseni skaču i struja i gas

Ima li kraja rastu cena? Statistika kaže: inflacija je u julu prvi put zabležila blagi pad. Očekivanja države su da će se tako nastaviti do kraja godine, ali ekonomisti upozoravaju da su cene, pre svega hrane, ugrozile životni standard. A nova poskupljenja tek stižu.

Nijedna statistika nije bolja od novčanika, ali brojke kažu da je za poslednjih godinu dana inflacija skočila 12,5 odsto. Između jula 2022. i jula 2023. najviše je poskupela hrana – povrće je apsolutni rekorder: u julu je bilo za 42,9% skuplje u odnosu na godinu dana pre toga.

Jaja, mleko i sir poskupeli su 28,4%. Voće je od prošlog jula skuplje za 14,4 odsto, a meso za 13,3 odsto. Očekivanja Narodne banke su, ipak, da inflacija padne do kraja godine. Šta na to kažu ekonomisti?

„Inflacija će opadati do kraja godine, ajde da vidimo da li će biti jednocifrena, negde oko devet možda 10%, ali to naravno ne znači da cene neće nastaviti da rastu, rašće, ali jednim sporijim tempom. Životni standard jeste ugrožen, jer je naša potrošačka korpa na takvom nivou da mi više od 40% trošimo na hranu“, objašnjava ekonomista Nikola Stakić.

Građane od jeseni očekuje i poskupljenje energenata. Iako su i struja i gas poskupeli za godinu dana za oko 22 odsto, novi cenovnici stižu. Prema najavama, električna energija će biti skuplja za osam, a gas za deset odsto. Stručnjaci za energetiku kažu: to je posledica lošeg vođenja energetskog sektora.

„To je pre svega dogovor Međunarodnog monetarnog fonda i Vlade Republike Srbije, zato što smo u prethodnom periodu imali velike udare na budžet Republike Srbije zbog velikih gubitaka koje su pravili pre svega Srbijagas, a onda i Elektroprivreda Srbije. Srbijagas zbog politike, zbog političke odluke o veštački niskoj ceni prirodnog gasa, a za EPS je više u pitanju neprofesionalno vođenje tog preduzeća“, kaže stručnjak za energetiku Miodrag Kapor.

Sada se iz Vlade najavljuje sprovođenje dugo najavljivanih reformi u elektro-energetskom sektoru, ali zato ceh ide na račun građana. U međuvremenu, oko 400.000 ljudi koji rade za minimalac, svakog meseca rešavaju jednačinu kako da sa, u proseku 40.000 dinara, organizuju život.

Priče o tome da se u Srbiji živi nikada bolje, demantuje jednostavna činjenica da minimalac ne pokriva ni minimalnu potrošačku korpu.

N1