Narodni poslanici u Nemačkoj u proseku prošle godine zarađivali su 183.706 evra, i pored toga što su im mesečna primanja 10.600 evra, preneo je danas Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).
Bundestag je u jesen 2021. promenio uredbu o obavezi prijavljivanja primanja, pa poslanici sada moraju da navode sva dodatna primanja koja su veća od 1.000 evra mesečno ili više od 3.000 evra u kalendarskoj godini, tako da su prema evidenciji parlamenta, nemački poslanici, ne računajući poslaničke plate, zaradili ukupno skoro 20 miliona evra.
„Po mom mišljenju, politička aktivnost uvek zahteva određeni stepen nezavisnosti. Pre više od 20 godina izgradio sam profesionalnu egzistenciju kao samostalni advokat. Želim da to zadržim, pogotovo što ne mogu da predvidim koliko će trajati moj poslanički rad”, rekao je poslanik SPD-a Matijas Mirš.
FAZ navodi da su trojica poslanika imala dodatne prihode pojedinačno veće od milion evra, i to Sebastijan Brem (CSU) sa 2,7 miliona evra, Aleksander Engelard (CSU) sa 1,7 miliona evra i Tomas Hajlman (CDU) sa 1,2 miliona evra, prenosi Tanjug.
Osim nekoliko onih koji najviše zarađuju, broj poslanika koji imaju dodatna primanja koja podležu prijavljivanju uveliko varira među strankama – dok je samo 20 odsto poslanika AfD-a, levice i zelenih navelo dodatne prihode, u SPD-u je 35 odsto njih navelo da primaju platu sa strane.
Uz novo pravilo o prijavi dodatnih prihoda, lista nedozvoljenih beneficija je proširena kada je reč o poslanicima Bundestaga, pa im tako više nije dozvoljeno a primaju novac za predavanja koja su „u direktnoj vezi sa vršenjem njihovog mandata”, a novčane donacije za aktivnosti i lobiranje u vezi sa poslaničkim mandatom takođe više nisu moguće.
Politika
