Da li se na domaćem tržištu osiguranja očekuju nove akvizicije?
Imajući u vidu strukturu vlasništva, planove i strategije društava za osiguranje koja posluju u Srbiji, a posebno visoke finansijske, profesionalne i etičke standarde koje ispunjavaju, na srednji rok se ne očekuje značajnije ukrupnjavanje domaćeg tržišta. U prilog tome idu i kretanja na ostalim tržištima osiguranja, koja pokazuju da akvizicije znatno usporavaju od druge polovine prošle godine, jer se osiguravači vrlo retko odlučuju na ovako zahtevne procese i ulaganja u vreme krize. Okidači za buduća značajnija spajanja i pripajanja na srpskom tržištu mogu biti predstojeće izmene regulative u skladu sa zakonskim rešenjima u EU, uključujući i liberalizaciju tržišta osiguranja od autoodgovornosti.
Na tržištu Republike Srbije trenutno posluje 20 društava za osiguranje i reosiguranje. Tokom poslednjih deset godina, njihov broj se smanjio za osam društava, delimično zbog preduzetih akvizicija, ali i usled dobrovoljnih i prinudnih likvidacija kompanija. Poslednje promene u broju učesnika dogodile su se 2017. i 2018. godine, kada je prvo Wiener Stadtische osiguranje preuzelo AXA životno osiguranje i AXA neživotno osiguranje, a godinu dana kasnije Sava neživotno osiguranje pripojilo društvo Energoprojekt Garant.
Najveća promena u broju društava odigrala se 2014. godine. Tada je Narodna banka Srbije jednom društvu oduzela dozvolu za rad, a dva društva su se pripojila drugim osiguravajućim kompanijama, što je indirektno bilo povezano i sa novom regulativom koja je u oblasti osiguranja uvedena iste godine. Novim propisima su bili značajno pooštreni uslovi za poslovanje osiguravača, s ciljem da se oni usklade s pravilima na razvijenim tržištima osiguranja i da se, posledično, bolje zaštite svi korisnici usluga.
Imajući u vidu da se broj društva u Srbiji već duži period ne menja, njihovu strukturu vlasništva, planove i strategije, a posebno visoke finansijske, profesionalne i etičke standarde koje ispunjavaju, na srednji rok se ne očekuju značajne promene na našem tržištu osiguranja.
Mada su brojni teoretičari u oblasti osiguranja godinama tvrdili da je za tržište ove veličine optimalan jednocifren broj društava, mi smo još daleko od tog broja, dok s druge strane postojeći osiguravači u Srbiji svoje poslovanje sve uspešnije prilagođavaju savremenim i izuzetno zahtevnim standardima koji se primenjuju u Evropskoj uniji. U prilog očekivanjima da se struktura našeg tržišta neće značajnije menjati idu i kretanja na ostalim tržištima osiguranja, koja pokazuju da akvizicije usporavaju u vreme krize, naročito od druge polovine 2022. godine.
Naime, osiguravači se vrlo retko odlučuju na velike investicije u uslovima kada prevashodno moraju da obezbede kontinuitet poslovanja i očuvaju rezultate. Preuzimanje drugog osiguravajućeg društva, pored velikih ulaganja, zahteva i da se ono restruktuira i prilagodi postojećoj organizaciji, kako bi se stvorili dodatna vrednost i kvalitet. Sve to je znatno složenije u okolnostima kada kriza pritiska poslovanje. Iako je broj spajanja i preuzimanja u svetu porastao sa 418 u 2021. godini na 449 u 2022. godini, ovaj trend je počeo znatno da usporava u drugoj polovini prošle godine, što se poklopilo sa svetskom političkom krizom i ubrzanom inflacijom.
Nova regulativa će poskupeti poslovanje
Oporavak akvizicija na tržištu osiguranja, zato, možemo očekivati tek nakon završetka geopolitičke krize, kada će se znati koja društva su se bolje prilagodila novonastalim okolnostima, odnosno ko su kandidati za pripajanja.
Imajući u vidu veličinu našeg tržišta u evropskim okvirima, vrlo je izvesno da sudbina pojedinih domaćih kompanija neće zavisiti od uspešnosti njihovog poslovanja u Srbiji, već od sudbine njihovih matičnih društava. Drugim rečima, u eventualnim budućim akvizicijama, osiguravači koji posluju kod nas mogu biti manji deo u ukupnom paketu preuzimanja, što svakako ne bi bilo prvi put na ovom prostoru.
Inicijalna kapisla za naredni, značajniji talas spajanja i pripajanja osiguravajućih društva u Srbiji može biti radikalna izmena zakona u ovoj oblasti. Tu prvenstveno mislim na završetak usklađivanja sa zakonskim rešenjima u Evropskoj uniji, pre svega na uvođenje standarda IFRS 17, punu implementaciju Direktive Solvency II. Krajnji rok za njihovu primenu je prijem u EU, ali regulator, Narodna banka Srbije, ima pravo da odredi i neki raniji datum.
Uvođenje pomenute regulative definitivno će poskupeti poslovanje i povećati regulatorni rizik, pa postoji mogućnost da pojedina društva i njihovi akcionari procene da više nije rentabilno ostajati na tržištu i da preusmere kapital u druge investicije. Međutim, olakšavajuća okolnost je to što većina naših društava ima svoje matične kompanije u inostranstvu, koje su već obavezne da posluju prema propisima EU i zahtevaju od svojih ćerki firmi da primenjuju istovetne obračune, što stvara preduslove za uspešan prelazak na novu regulativu u Srbiji.
U ovom procesu značajna je i uloga regulatora tržišta. Narodna banka Srbije, na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković, pažljivo razmatra i uspešno usmerava proces usklađivanja sa razvijenim tržištima osiguranja u zapadnim zemljama. To podrazumeva da se periodično sprovode kvantitativne studije na našem tržištu, koje imaju za cilj da postepeno uvedu društva za osiguranje u novi zakonski okvir, ali i da se sagledaju potencijal i nedostaci celokupnog tržišta. Ovo je od presudnog značaja za nekoliko naših osiguravača u domaćem vlasništvu bez posrednog uticaja stranog kapitala, a koji imaju značajno tržišno učešće.
Liberalizacija tržišta osiguranja od autoodgovornosti
U sklopu predstojećih izmena regulative, može se javiti još jedan okidač za promenu broja osiguravača kod nas, a to je liberalizacija tržišta osiguranja od autoodgovornosti. Ovo je naročito značajno, budući da u Srbiji ima nekoliko kompanija koje svoje poslovanje dominantno zasnivaju na obaveznom osiguranju od autoodgovornosti, pa su iz tog razloga izuzetno osetljive na promene u ovoj oblasti osiguranja.
Napuštanje koncepta minimalne premije, koji je sada na snazi, može dovesti do naglog obaranja premije osiguranja, smanjenja profita kod pojedinih osiguravača i lančane reakcije njihovih akcionara. Upravo je Republika Hrvatska doživela sličan scenario. Imajući u vidu rast šteta i troškova u segmentu osiguranja od autoodgovornosti, ipak verujem da će svako, eventualno pomeranje cena biti aktuarski opravdano.
Sve navedeno upućuje na zaključak da suprotno nekim prognozama, broj društava na našem tržištu se neće smanjivati, već će se zahvaljujući liberalizaciji koju donosi članstvo u EU povećati broj osiguravača koji će u Srbiji nuditi usluge posredstvom svojih lokalnih kancelarija. To će doprineti većem kvalitetu usluge i boljoj ponudi proizvoda, a postojećim domaćim društvima za osiguranje ostaje da se postepeno prilagode pravilima igre koja su već poznata.
Kada je reč o korisnicima i drugim zainteresovanim stranama na tržištu osiguranja, za njih je najvažnije to da buduća spajanja do kojih će neminovno dolaziti neće naškoditi njihovom interesu. U pitanju je strogo kontrolisan proces, sa visokim stepenom garancije stečenih prava, koji ima za krajnji cilj da uveća vrednost na tržištu. Ovakav ishod garantuju kvalitetna zakonska regulativa, supervizor tržišta i konačno, visoko akumulirani fondovi osiguranja.
Domaća društva za osiguranje nastavljaju da zadovoljavaju propisane zahteve u delu kapitala, visine sredstava osiguranja, njihovih plasmana, solventnosti i likvidnosti, dovoljnosti premije i transparentnosti poslovanja. Na taj način stvaraju snažnu osnovu koja im obezbeđuje kontinuitet u radu i da zadovolje interese svih lica zainteresovanih za njihovo poslovanje.
Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije
