Domaći bankarski sistem sve sličniji zapadnoevropskom
Izveštaj o poslovanju finansijskih institucija pokazuje da je većina ostvarila pozitivne rezultate u 2022. godini. Agencija za privredne registre (APR) navodi da su banke, kao glavni nosioci finansijskog sistema, ostvarile pozitivan rezultat od oko 87,77 milijardi dinara, što je na godišnjem nivou rast od 77,9 odsto.
Ekonomista Aleksandar Stevanović, komentarišući pozitivne rezultate banaka, u razgovoru za Biznis.rs kaže da je bankarski sistem u Srbiji počeo da liči na one u zapadnim zemljama, barem kada je reč o komercijalnom bankarstvu.
“Srpske banke slede sva pravila koje slede vrhunske komercijalne banke, počevši od onoga što je obaveza po Bazelu 1-3, preko regulativa centralne banke koje su manje-više slične, pa zaključno sa načinima upravljanja rizikom”, ističe naš sagovornik.
On dodaje da su stare bolesti domaćeg bankarstva, gde se daju krediti za koje se zna da neće biti vraćeni, iskorenjene.
“Procenat nenaplativih kredita (NPL) je smanjen i na nivou je sličnom kao u zapadnim zemljama, nakon što je početkom 2010-ih prošao prvi talas borbe za gladno tržište i jurenja klijenata na jedan relaksiran, da ne kažem i raskalašan način. Da ne bude samo pohvala, srpske banke su kroz rezanje troškova (što nije loša stvar sama po sebi) stvorile sisteme koji su uz sav IT postali glomazni, gde je mali klijent skoro pa nebitan, gde je većina zaposlenih slabo plaćena u poređenju sa drugim granama za sličan posao, pa je i nivo usluge osrednji”, ocenjuje Stevanović.
Međutim, ono što je najbitnije je da je i u kriznim vremenima, kao što su bile pandemija i ukrajinska kriza koja se nadovezala, domaći bankarski sistem ostao stabilan.
“Naš bankarski sistem postaje uhodan, ponekad i trom, konzervativan, ali i siguran, a to je najbitnije od svega. Voleti ga je teško, ali jednako je teško ne poštovati rezultate koje ostvaruje. Bankarski sistem pravi profite i u godinama koje su prilično turbulentne, a profiti su znak da umeju prepoznati šta su dobri plasmani i da znaju odakle da te plasmane finansiraju”, navodi Stevanović.
Kada je reč o bliskoj budućnosti poslovanja banaka, naš sagovornik smatra da se neće mnogo toga promeniti.
“U narednom periodu možemo očekivati još više istoga. Banke će ostati konzervativni partner privrede i stanovništva koji zna da zaradi u tom partnerstvu, a za očekivati je da svako kome se ne dopada sve u bankarskom sektoru sreću u finansiranju potraži i kroz druge učesnike na finansijskom tržištu, kako one koji su već u Srbiji ili su dostupni, tako i kroz nove koji će se pojavljivati”, zaključuje Stevanović.
Prema izveštaju APR-a, i druge finansijske institucije su zabeležile pozitivne rezultate u prethodnoj godini. U sektoru osiguranja je realizovan ukupan dobitak od 8,2 milijarde dinara, koji je umanjen za 26,1 odsto, a pad pozitivnog rezultata perioda beleži i tržište lizinga, na kome je 12 davalaca finansijskog lizinga generisalo dobitak od 1,04 milijarde dinara, koji je manji za 14,4 odsto u odnosu na 2021. godinu, dok je broj zaposlenih tek neznatno smanjen.
Poslujući na plitkom i još uvek malom tržištu kapitala, brokersko-dilerska društva ostvarila su pozitivan neto rezultat koji je smanjen za 52,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima ostvarila su ukupan dobitak od 203 miliona dinara koji je umanjen za 12,3 odsto, dok je broj zaposlenih ostao gotovo na nivou iz prethodne godine.
Negativan rezultat društava za upravljanje investicionim fondovima
Društva za upravljanje investicionim fondovima prešla su u sferu negativnog rezultata, ostvarivši gubitak u iznosu od osam miliona dinara, pri čemu je poslovalo jedno društvo više nego u 2021. godini.
„Dobrovoljni penzijski fondovi (ukupno sedam) i otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom, čijom imovinom su upravljala pomenuta društva, takođe su zabeležila negativne rezultate“, naveo je APR.
Izvor: Biznis.rs
