U Srbiji je povećan promet na tržištu nekretnina 22 odsto prošle godine u odnosu na prethodnu godinu, ali je zbog rasta cena nekretnina i kamatnih stopa manja tražnja građana za stambenim kreditima prošle godine, ocenjeno je u Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema koji je objavila Narodna banka Srbije (NBS).
Za kupovnu nekretnina prošle godine u Srbiji građani i firme izdvojili su ukupno 7,5 milijardi evra, što je za 22 odsto više nego u 2021. i predstavlja najveću vrednost na tržištu nepokretnosti od 2014. godine.
Najveći udeo (55 odsto) u ukupnom novčanom iznosu na tržištu nepokretnosti, u iznosu od 4,1 milijardi evra, odnosio se na promet stanova, što je rast od 26 odsto u odnosu na 2021. godinu. Pri tome, najveći udeo u ukupnom prometu stanova u 2022. imao je Beograd (65 odsto).
Uslovi za odobravanje kredita stanovništvu pooštravani su počev od drugog kvartala 2022, pri čemu su najviše doprineli povećani troškovi izvora kreditiranja, navodi se u Izveštaju.
Neizvesnost u pogledu opšte ekonomske situacije uticala je na smanjenje vrednosti izvedenih građevinskih radova, kao i na pad broja izdatih građevinskih dozvola.
Vrednost izvedenih građevinskih radova u stalnim cenama bila je niža prošle godine za 11,2 odsto u odnosu na 2021. a vrednost izvedenih radova na zgradama za 11,6 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS). I broj izdatih građevinskih dozvola je u padu. Prema podacima RZS-a ukupan broj izdatih građevinskih dozvola pao je za 2,8 odsto, a broj izdatih dozvola za zgrade za 5,4 odsto, dok je broj izdatih dozvola za ostale građevine porastao za 10 odsto, navodi se u Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema.
„Poslednjih godina cene na tržištu nekretnina rasle su na svetskom nivou, i na trend rasta povoljno su uticala kretanja na tržištu rada, niske kamatne stope, potraga za alternativnim investicijama, povećan rad od kuće usled pandemije“, navodi se u Izveštaju NBS uz napomenu da NBS analizira kretanja na tržištu nepokretnosti, budući da to tržište utiče na kvalitet kreditnih portfolija banaka i da to može znatno uticati na finansijsku stabilnost.
Kad se pogledaju podaci na tržištu nekretnina ove godine cene stanova u Srbiji u drugom tromesečju porasle su za 11,19 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su u poređenju sa prethodnim kvartalom 2023. godine povećane za 1,82 odsto, saopštio je Republički geodetski zavod (RGZ).
Iako je nastavljen trend rasta, nakon dvogodišnje ekspanzije, cene stanova u prvom tromesečju 2023. godine su se stabilizovale u odnosu na prvi kvartal 2022. godine, i primetan je manji broj kupoprodaja stanova, prema podacima RGZ.
Ovoj promeni, po svoj prilici, doprinosi manji udela kupoprodajanih stanova finansiranih iz kredita, što je posledica rasta kamata (18 odsto u prvom tromesečju 2023. stanova kupljenih na kredit na 16 odsto u drugom kvartalu ove godine).
Prema podacima RGZ-a, prosečna cena stana u starogradnji u Srbiji u 2022. godini iznosila je 1.325 evra po kvadratu, što je u odnosu na 2021. godinu više za 20 odsto, a u novogradnji 1.688 evra po kvadratu, što je rast od 16 odsto, navodi se u Izveštaju NBS.
Nova ekonomija
