Analitičari nemaju svetle prognoze za globalnu ekonomiju

“Dolazi majka svih kriza”, “Recesija je na pragu”, “Imaćemo finansijsku krizu”… Velika imena svetske ekonomije već godinu dana nemaju više ništa lepo da nam poruče. Iz dana u dan čujemo sve više i sve pesimističnije prognoze koje nam nagoveštavaju katastrofalne ishode za globalnu ekonomiju poput, duboke recesije, propasti finansijskih tržitšta, pucanju balona…Mnogi prognoziraju da će tekuća godina biti možda čak i gora od prethodne i to na globalnom nivou, a inflaciju kojoj ne vide kraj, vide kao izvor mnogih novih problema.

A kako i ne bile katastrofalne. Ako se osvrnemo u poslednje tri godine udarci dolaze sa svih strana. Energetska kriza, rekordna inflacija, rast kamata, geopolitički sukobi i tenzije, nestašice, zagušenja… Još prošle godine su pojedini stručnjaci isticali da na tržištima imamo “savršenu oluju” nepovoljnih ekonomskih uslova, a ove godine oni su se sam o zaoštrili. Ipak na pitanja do kada će sve to trajati, malo ko se usuđuje da odgovori.

I Svetska banka je podigla svoje izglede za globalni rast za 2023. jer su se SAD, Kina i druge velike ekonomije pokazale otpornijima od predviđanja, ali je ocenila da će više kamatne stope i stroži krediti uzeti veći danak na privredne rezultate sledeće godine.

“Crne prognoze” ekonomskih stručnjaka

Američki geopolitički analitičar Piter Zejhan nedavno je izneo zanimljivo i prilično iznenađujuće predviđanje gostujući u emisiji Džoa Rogana, osvrćući se a kinesku ekonomiju. Zejhan, koji je pisao i za Vašington post i WSJ, naime, veruje da Kinu definitivno sigurno očekuje kolaps, a do potencijalne katastrofe ostalo je tek desetak godina.

Srž njegovog predviđanja nalazi se u tvrdnji da Kina pogrešno izveštava o svom broju stanovnika, a Zejhan kaže da je stvarna populacija te zemlje za 100 miliona manja od one koju je vlada službeno objavila, prenosi Jutarnji list.

– Ovo je njihova poslednja decenija”, rekao je Zejhan o Kini. Rogan je na to postavio potpitanje: “Dakle, mislite da Kina ima još 10 godina?”, na šta je Zejhan odgovorio: “Najviše”.  

Neki tvrde da će Kinu od propasti zaštititi njena ogromna vojska, kontrola stanovništva i ekonomska snaga, ali drugi kažu da su već sada vidljivi prilično zabrinjavajući znakovi.

“Američke penzije su balon koji čeka da pukne”

Robert Kijosaki, američki biznismen je neavno u svom izlaganju uporedio američke penzije sa balonom koji čeka da pukne, nazivajući ih „sledećim globalnim Lehmanom“, misleći na propast investicione banke Lehman Brothers 2008. godine, nakon čega je usledila kriza svetskih razmera.

Dakle, šta bi investitori trebalo da učine, suočeni s nadolazećom krizom sistema penzionisanja?

– Ljudi koji poseduju zlato, srebro, bitkoin postaće bogatiji kada se Fed, Trezor, Vol Strit okrenu i štampaju trilione lažnih dolara. Štediše lažnog novca će biti najveći gubitnici. Ne budi gubitnik- poručio je on, i dodao da je dugo bio ljubitelj zlata – prvi je put kupio dragoceni metal još davne 1972. godine.

– Ne kupujem zlato zato što volim zlato, kupujem zlato jer ne verujem Fed-u – rekao je u prošlogodišnjem intervjuu.

Kijosaki takođe voli srebro. Nedavno je objavio tvitove: „Srebrna je najbolja investicija u oktobru 2022.“ i „Svako može priuštiti 20 dolara srebra“.

Plemeniti metali ne beleže snažan rast vrednosti, ali su pokazali otpornost tokom previranja na tržištima ove godine: cena zlata je čak pala oko 2 odsto u 2022, dok je srebro poraslo za 1,2 odsto.

Iako postoji mnogo načina da se izloži zlatu i srebru, Kijosaki radije kupuje metal direktno. Ranije ove godine, on je tvitovao da želi samo “prave zlatne ili srebrne novčiće”, a ne virtuelne ETF-ove, preneo je Investitor.

“Ovo neće biti kratka recesija”

Ponovo se oglasilo američki ekonomista Nurijel Rubini koji je predvideo ekonomsku krizu iz 2008. godine, a sada je dao je novu, sumornu sliku o tome šta 2023. sprema svetskoj ekonomiji.

U intervjuu za Financial Times, Rubini, kojeg često nazivaju “Dr Propast” (“Dr Doom”) zbog svojih pesimističnih predviđanja, rekao je da spoj starih i novih problema predstavlja rizik za svet.

– Mislim da je svet zaista u usporenoj železničkoj olupini. Postoje velike nove pretnje koje pre nisu postojale, a one se gomilaju a mi radimo vrlo malo po tom pitanju – ocenio je on.  

Rubini je upozorio da kombinacija inflacije, veštačke inteligencije, klimatskih promena i rizika od Trećeg svetskog rata ima ogroman globalni uticaj.

– Moramo naučiti da živimo u stanju pripravnosti – rekao je, dodajući da će nam za pozitivan ishod biti potrebna sreća, globalna saradnja i ekonomski rast bez presedana.

Proširujući svoja loša predviđanja za sledeću godinu za svetsku ekonomiju, Rubini je osudio Federalne rezerve zbog promašaja inflacije, upozoravajući da postoji sigurna šansa da će privreda krenuti u recesiju kao rezultat agresivnog povećanja kamatnih stopa američke centralne banke.

Samo prošle nedelje, Fed je podigao stope za 50 baznih poena dok nastavlja borbu za snižavanje inflacije sa skoro 40-godišnjih maksimuma na cilj od 2%. Centralna banka je od marta povećala troškove pozajmljivanja novca za više od 400 baznih poena, što je podstaklo oštar pad finansijskog tržišta u svim klasama imovine.

– Konvencionalna mudrost, koja dolazi od kreatora politike ili Vol Strita, bila je sistematski pogrešna. Prvo su rekli da će inflacija biti prolazna… Zatim se vodila debata o tome da li je porast inflacije uzrokovan lošom politikom ili lošom srećom – rekao je Rubini.

On je upozorio da će predstojeći ekonomski pad biti ozbiljan.

– Ne, ovo neće biti kratka i plitka recesija, biće duboka i dugotrajna – rekao je.

Beri: “Čeka nas majka svih kriza”

Majkl Beri je pre par meseci upozorio je da nas čeka “majka svih finansijskih kriza” i da će berze doživeti potpunu propast.

Majkl Beri je takođe predvideo krizu 2008. godine na tržištu nekretnina, koja je na kraju i potopila svet. Kako je naveo ulagači na berzama su se previše zaigrali i da cela situacija ne vodi ni u šta dobro.

Njegova predviđanja za blisku budućnost još su maračnija od onih ranije. Iako mračna, njegova predviđana su u 95 odsto slučajeva precizna. Sada tvrdi da nam u ekonomskom smislu stiže sudnji dan.

Beri smatra da američko tržište stoji na ivici provalije. On kaže da su sada vremena turbulentija nego ranije, misleći na više nagađanja nego 1920-ih, više precenjenosti nego 1990-ih i više ekonomskih i geopolitičkih sukoba nego 1970-ih. On je predvideo da će akcije doživeti “majku svih kolapsa” pre više od godinu dana i stoga je objavio svoje poslednje upozorenje sa grafikonom koji prikazuje nagli pad S&P 500 od kada je dostigao istorijski maksimum u januaru. I veruje da će još više padati.

– Realne plate, prilagodimo li ih za inflaciju, u ovoj godini u SAD-u su pale za 2,2 odsto. Čini mi se da je ovo jedina zaista bitna vest u maničnoj godini. Inflacija je ništa drugo nego masovni porez, ne zaboravite to – napisao je Beri, koji je još u junu poručio da su one predznak “majke svih kolapsa”.

“Kada kripto padne s bilionskih vrednosti, a razne meme deonice s desetina milijardi vrednosti, gubici u Main Streetu (ulica u kojoj je smešteno američko ministarstvo privrede, tj. realni sektor,) meriće se u veličinama BDP-a pojedinih zemalja.”

Dajmon: “Ulazimo u recesiju za 6 do 9 meseci”

Izvršni direktor JPMorgan Chase & Co Džejmi Dajmon izjavio je još krajem prošle godine da bi Sjedinjene Države i globalna ekonomija mogli ući u recesiju do sredine ove godine, izvestio je u CNBC. Neverovatna inflacija, velika povećanja kamatnih stopa, ruska invazija na Ukrajinu i nepoznati učinci politike kvantitativnog stezanja Federalnih rezervi među pokazateljima su potencijalne recesije, rekao je Dajmon u intervjuu kanalu poslovnih vesti.

– Ovo su vrlo, vrlo ozbiljne stvari za koje mislim da će gurnuti SAD i svet – mislim, Evropa je već u recesiji – i verovatno će gurnuti SAD u neku vrstu recesije za šest do devet meseci , rekao je Dimon.

Njegovi komentari dolaze u trenutku kada će velike američke banke od petka objaviti svoje zarade za treći kvartal. U dosadašnjem toku godine, referentni indeks S&P 500 izgubio je oko 24 odsto, pri čemu sva tri glavna američka indeksa trguju na području medveđeg tržišta.

Dajmon je rekao da bi S&P 500 mogao pasti za dodatnih 20 odsto u odnosu na trenutne nivoe, pri čemu će sledeći pad od 20 odsto vjerovatno “biti mnogo bolniji od prvog”, prenosi.

Ranije ove godine, Dajmon je zatražio od ulagača da se pripreme za ekonomski “uragan”, s JPMorganom, najvećom investicijskom bankom u SAD-u, koja je obustavila otkup dionica u julu nakon što je iznevjerila kvartalna očekivanja Vol Strita.

Goldman Sachs je u junu predvideo 30 odsto šanse da će američka ekonomija upasti u recesiju tokom sledeće godine, dok su ekonomisti Morgan Stanleyja izglede za recesiju u sledećih 12 meseci postavili na oko 35 odsto.

Kineska ekonomija pod nizom pritisaka

Kineska ekonomija pokazuje da je pod različitim vrstama pritisaka. Zbog stroge kovid politike Kine, izbijali su građanski nemiri, a pandemija je uopšteno dovela do smanjenja industrijske proizvodnje i opšteg pada potrošnje.

Prošle godine je kineska ekonomija pala na jedan od najnižih nivoa u poslednjih 30 godina. Pogotovo je četvrto tromesečje bilo pod snažnim uticajem strogih ekonomskih politika i odluka koje su mnogi ocenili nerazumnim.

Budući da kinesko stanovništvo ubrzano stari, sve je manje radno sposobnih ljudi koji bi izdržavali penzionere. Politika jednog deteta, koja je trajala više od tri decenije pre nego je okončana 2016., pogoršala je situaciju pa su dugoročni ekonomski izgledi prilično tmurni. Iako je Kina to pokušala da reši dopuštajući parovima da imaju i do troje dece, kakav će sve to imati uticaj na radnu snagu i dalje je neizvesno.

I kinesko tržište nekretnina je u dugotrajnom padu. 2022. zemlja je zabeležila veliki pad cena nekretnina – najveći još od 2015. godine. Pad se osetio u raznim sektorima ekonomije, uključujući građevinarstvo kao i proizvodnju čelika i cementa, što je dovelo do pada potražnje i gubitka radnih mesta i sveopšteg usporavanja ekonomskog rasta.

MMF: Projekcija za ovu godinu je bolja i inflacija pada

Najnovije procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ukazuju da se na globalnom nivou očekuje usporavanje privrednog rasta do kraja 2024.

Predstavljajući nešto optimističniji pogled od onog koji je ponuđen u aprilu – plus 0,2 boda za 2023. – MMF očekuje globalnu realnu BDP će rasti 3,0 odsto u 2023. i 2024. nakon procenjenog povećanja od 3,5 posto u 2022.

Gledajući regionalno, najveće stope rasta predviđaju se za Aziju u usponu i Aziju u razvoju, gde se očekuje da će proizvodnja porasti 5,3 odsto i 5,0 odsto u 2023. i 2024. godini.

S druge strane, predviđa se da će Sjedinjene Države imati brži pad rasta u ovom periodu, koji će se kretati sa 2,1 odsto u 2022. na samo 1,0 odsto u 2024. – obrazac koji se ogleda u naprednim ekonomijama generalno, gdje se očekuje da će stopa ići sa 2,7 odsto u 2022. godini, na 1,4 odsto u 2024. godini.

Ovom usporavanju rasta doprinosi Nemačka, gde se za 2023. predviđa pad BDP-a od 0,3 odsto. Prema MMF-u, ovo smanjenje je uzrokovano “slabom proizvodne proizvodnje i ekonomskom kontrakcijom u prvom kvartalu 2023. godine”.

Izvor: Blic.rs