U toku je resetovanje finansijskog sistema u svetu, koje monetarni poredak deli prema ideološkoj pripadnosti, uključujući i revoluciju za obaranje dolara s vlasti.
Govoreći o tome kakvu bi ulogu mogla imati Rusija a kakvu Kina u borbi za novi svetski poredak, šef nemačke obaveštajne službe Tomas Haldenvang je, između ostalog, rekao: „Kada razgovaram sa stranim partnerima, oni uvek kažu – Rusija je oluja, a Kina klimatska promena. Dakle, moraćemo da se pripremimo za ovu klimatsku promenu u narednim godinama“.
U skladu sa ocenom koju je izrekao nemački obaveštajac, podela globalnog sela na međusobno zavađene zaseoke u borbi za prevlast nije započela ratom u Ukrajini. Ali ovaj sukob je, svakako, ubrzao promenu svetskog poretka i fragmentaciju globalnog tržišta, predvođenu trgovinskim ratom između SAD i Kine. Presudan događaj za užurbano resetovanje svetskih finansija bila je odluka SAD i EU da u sklopu sankcija protiv Rusije, isključe ruske banke iz međunarodnog platnog sistema (SWIFT) i zamrznu 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi.
Ovakvi potezi su otvorili vrata Kini da postane ruski bankar i tako ojača poziciju juana i svog platnog sistema za prekogranična međubankarska plaćanja (CrossBorder Interbank Payment System). Istovremeno, to je bila opomena svima ostalima da bi zavisnost od dolara kao rezervne svetske valute mogla da postane politička alatka za prisiljavanje drugih da se „priklone“ američkim interesima. Upravo zato, sankcije koje su zapadni saveznici uveli Rusiji neplanirano su im se vratile kao bumerang. Posledice koje su izmakle kontroli dodatno polarizuju međunarodnu politiku, razdvajaju svetsku ekonomiju i podstiču sve veći broj država da ubrzano tragaju za alternativnim sistemom umesto sadašnjeg.
Koliko košta cepanje sveta
Svetska trgovinska organizacija je izračunala da bi podela sveta na dva trgovinska bloka smanjila globalni BDP za 5%, dok je istraživanje nemačkog Kiel instituta za svetsku ekonomiju pokazalo da bi razdvajanje EU od Kine dovelo do gubitka BDP-a od 0,8% u Evropi i 0,9% u Kini. Međunarodni monetarni fond upozorava da geopolitički sukobi i posledična ekonomska fragmentacija prete finansijskoj stabilnosti. Preraspodela tokova kapitala i stranih direktnih investicija u skladu sa političkim opredeljenjima mogla bi dugoročno da smanji svetsku proizvodnju do 7%, prognozira MMF, pri čemu bi najveću štetu od „rascepkanog i siromašnijeg sveta“ pretrpele zemlje u razvoju.
Međutim, ni najrazvijenije ekonomije neće biti imune na spoljne šokove, jer finansijska fragmentacija duž geopolitičkih linija, pored stranih investicija, ugrožava međunarodne platne sisteme i vrednost imovine. Investicioni fondovi su posebno osetljivi na geopolitičke krize, što je već vidljivo po tome da su njihova međunarodna ulaganja sve oskudnija, posebno u zemljama koje su politički „sumnjive“. Pojačane napetosti između države investitora i one u koju se ulaže mogle bi da umanje ukupnu bilateralnu raspodelu portfeljnih ulaganja i bankarskih potraživanja za oko 15%, navodi MMF.
Nametanje finansijskih ograničenja i prekogranični odlivi kredita i ulaganja stavljaju banke u jako nepovoljan položaj. Sve veća nestabilnost preti da bankama smanji vrednost imovine i da istovremeno uveća troškove njihovog finansiranja. Ukoliko sukobi dovedu do novih poremećaja u lancima snabdevanja, to će ubrzati pad privrednih aktivnosti i opet pogurati inflaciju.
Posledično, ovo će uvećati tržišne i kreditne gubitke banaka i dodatno smanjiti njihovu profitabilnost i kapitalizaciju. Tako se ulazi u začarani krug, jer će banke, bežeći od rizika, uveliko usporiti kreditiranje privrede, a time još više opteretiti privredni rast, upozorava MMF.
Revolucija protiv dolara
Nimalo suptilna politika SAD „ko nije sa mnom, taj je protiv mene“, dovela je do ubrzane dedolarizacije, pa je učešće dolara u globalnim rezervama prošle godine opalo deset puta brže od proseka tokom poslednje dve decenije. Američka valuta je 2021. godine činila 73% ukupnih svetskih rezervi, da bi lane njeno učešće palo na 58%.
U isto vreme, sve je rasprostranjenije trgovanje lokalnim valutama, na osnovu bilateralnih sporazuma između zemalja. Brazil i Argentina sklopili su dogovor o trgovini svojim valutama, Brazil i Kina o trgovini u juanima, Indija i Malezija o korišćenju rupija u prekograničnom poslovanju, Indija je potpisala bilateralni sporazum i sa Bangladešom koji je to, pak, učinio sa Rusijom, Saudijska Arabija je spremna da prodaje naftu Kinezima za juane, i tako redom… Čak je dugogodišnji američki saveznik, Francuska, počela da svoje transakcije vezane za tečni prirodni gas (LNG) obavlja u kineskoj valuti.
Nova razvojna banka BRIKS-a (NDB) je najavila da će skoro trećinu svojih kredita odobriti u lokalnim valutama koje koriste članice ove finansijske institucije. Cilj je, kako NBD navodi u svom saopštenju „da se razvije pravedniji sistem monetarne razmene od postojećih, koji imaju tendenciju da privileguju veoma bogate zemlje“.
Ipak, najviše se polemiše o tome šta će se desiti ukoliko zemlje BRIKS-a, Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika zaista uvedu zajedničku valutu, posebno u situaciji kada se za članstvo u ovom savezu prijavljuje sve veći broj zemalja u razvoju, uključujući i one koje kontrolišu proizvodnju nafte. Dok jedni smatraju da je ovakav scenario malo verovatan, pre svega zato što je reč o saveznicima koje deli mnoštvo političkih i ekonomskih razlika a možda još više jer su opterećeni velikim dugovima u dolarima, drugi procenjuju da je uvođenje zajedničke valute koja bi „izašla na crtu“ dolaru vrlo moguće i izvodljivo.
Cigla veća od Kinsekog zida
Među potonjima je i Džozef Saliven, bivši ekonomski savetnik Bele kuće, koji ističe da bi valuta BRIKS-a bila moćan izazivač dolaru, jer članice ovog bloka po svom ukupnom BDP-u nadmašuju ne samo SAD, već i sve države koje čine G7. Ako bi postojeće i eventualne buduće članice BRIKS-a koristile za međunarodnu trgovinu samo svoju valutu, koju Saliven hipotetički naziva „brik“ (cigla), mogle bi, na prvom mestu, same da finansiraju sav svoj uvoz. Šta bi to značilo ilustruje i podatak da je ovaj blok prošle godine ostvario trgovinski suficit od 387 milijardi dolara, uglavnom zahvaljujući Kini.
BRIKS bi mogao da postigne i daleko veću samodovoljnost u međunarodnoj trgovini, kakva nije moguća sa bilo kojom drugom svetskom valutom. Pošto valutnu uniju BRIKS-a – za razliku od bilo koje pre nje – ne bi činile države ujedinjene međusobnim teritorijalnim granicama, njene članice bi mogle da proizvode širi spektar dobara od bilo koje postojeće monetarne unije. To je uslov za samodovoljnost kakvu nemaju valutni savezi poput evrozone, koja je prošle godine zabeležila deficit od 476 milijardi dolara, ukazuje Saliven.
Imajući u vidu da je svaka članica BRIKS-a ekonomski „teška kategorija“ u svom regionu, od koje su zavisni njeni susedi, vrlo je verovatno da bi zemlje širom sveta bile spremne da koriste „brik“ u svom trgovanju. Pošto BRIKS navodno planira da svoju novu valutu podrži zlatom i drugim vrednim metalima, poput retkih metala, sredstva denominirana u „briku“ bi ličila na zlato na koje se plaća i kamata. To je, ukazuje Saliven, neobična karakteristika, koja bi imovinu denominiranu u „briku“ mogla da učini privlačnom za investitore.
Ipak, i pored svih prednosti koje bi imala ovakva konkurencija američkoj valuti, čak i najvatreniji pobornici dedolarizacije priznaju da će obaranje dolara s vlasti još dugo biti nemoguća misija. S druge strane, očigledno je da ulazimo u eru nove preraspodele svetske moći, u kojoj se i globalni monetarni poredak deli u ideološke zaseoke a novac dobija politički stav.
Zorica Žarković
