Devizne rezerve, bruto, dostigle su na kraju maja rekord. Samo tokom ove godine porasle su za 2,67 milijardi evra i sada vrede blizu 22,1 milijardu evra. Vrednost zlatnih rezervi je trenutno oko 2,3 milijarde evra. Od jula 2021. godine, Narodna banka Srbije sve zlato čuva u svojim trezorima.
Pre dve godine u NBS trezore uneta i poslednja tona zlata koja je stajala u inostranstvu.
– Tokom deset godina NBS je kontinuirano uvećavala zlatne rezerve kupovinom zlata najveće finoće, 99,99 odsto, iz domaće proizvodnje – objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije. Pored toga, NBS je kupovinom zlata u inostranstvu uvećala zlatne rezerve za još 12 tona. Krajem 2019, za devet tona, a zatim krajem 2020. za još tri tone. NBS vodi računa i o pravilnom rasporedu, strukturi, odnosno diversifikaciji deviznih rezervi. Dokaz tome je i povećanje rezervi zlata na rekordno visoke nivoe – krajem maja 2023. zlatne rezerve težile su 38,5 tona, što je 2,5 puta više nego krajem 2012. godine kada je količina iznosila 15,3 tone. rezerve, bruto, dostigle su na kraju maja rekord. Samo tokom ove godine porasle su za 2,67 milijardi evra i sada vrede blizu 22,1 milijardu evra. Vrednost zlatnih rezervi je trenutno oko 2,3 milijarde evra. Od jula 2021. godine, Narodna banka Srbije sve zlato čuva u svojim trezorima.
Navedene kupovine zlata obavljane su na međunarodnom tržištu u Londonu, preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela. Do sredine 2021. godine čuvane su na posebnim računima u trezorima u Bernu.
Struktura rezervi se menja
– U okviru rezervi zlata, a čuvano u trezorima u inostranstvu, stajala je i još jedna tona koja je preostala iz postupka sukcesije – dodaju u NBS. – Ona je čuvana u trezorima u Londonu, kod Bank of England. Zaključno sa julom 2021, kada je uvezena poslednja tona iz Londona, Narodna banka Srbije je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu sa praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke – uvezla i vratila u zemlju, odnosno u svoje trezore, svih 13 tona zlata iz inostranstva. Vraćanjem zlata u matičnu zemlju NBS je nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti.
Nivo deviznih rezervi se konstantno menja tokom vremena. U skladu sa prilivima i odlivima sredstava u deviznim rezervama, ali i u zavisnosti od tržišnih faktora. I sama struktura rezervi se menja.
– Devizne rezerve prevashodno imaju za cilj da obezbede likvidnost zemlje u plaćanjima prema inostranstvu – kažu u NBS. – Prilivi i odlivi iz deviznih rezervi, između ostalog, nastaju i po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu u cilju očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. U tom kontekstu, po osnovu intervencija NBS, neto kupovinom deviza, u prvih pet meseci ove godine devizne rezerve su uvećane za 1,5 milijardi evra, što čini gotovo 60 odsto povećanja rezervi u 2023. godini. Time se kumuliraju rezerve koje povećavaju otpornost naše zemlje na šokove iz međunarodnog okruženja.
Kako se menja vrednost
S obzirom da se devizne rezerve nalaze u obliku različitih finansijskih aktiva, na čiju vrednost utiču kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, nivo deviznih rezervi se konstantno menja i u zavisnosti od tržišnih faktora. Tu je reč o kretanju stopa prinosa na međunarodnim tržištima, međuvalutnim odnosima, te tržišnoj ceni zlata. Deviznim rezervama se upravlja kako bi se ostvario određeni prinos, uz prevashodno poštovanje načela sigurnosti i likvidnosti.
Sa devizama oprezno
U Skladu sa međunarodnom praksom, kao i kod drugih centralnih banaka sredstva iz klasa aktive koje čine devizne rezerve mogu se čuvati u zemlji i inostranstvu, u skladu sa uvažavanjem osnovna tri principa upravljanja rezervama: sigurnosti, likvidnosti i profitabilnosti – ističu u NBS. – Narodna banka Srbije upravlja deviznim rezervama veoma odgovorno i u skladu sa tim, devizne rezerve se ulažu konzervativno – u depozite isključivo kod finansijskih institucija kao što su centralne banke, međunarodne finansijske institucije i prvoklasne strane komercijalne banke, kao i u najkvalitetnije državne hartije od vrednosti.
Izvor: Novosti
